60 minuta
60 Минута | |
---|---|
Препознатљиво и као | 60 Минутес |
Жанр | новински магазин |
Творац | Дон Хјуит |
Држава порекла | Сједињене Државе |
Језик(ци) | енглески |
Број сезона | 52 |
Број епизода | 2.325 (према подацима од 3. 12. 2017)[1] |
Продукција | |
Дужина трајања | 42 минута (60 минута са рекламама, отуда наслов) |
Продукцијска кућа | ЦБС вести продуксије ЦБС Продукције |
Дистрибуција | ЦБС |
Емитовање | |
Формат слике | 480и (4:3 СДТВ) (1968–2008) 720п (4:3 ХДТВ) (1998–2008) 1080и (16:9 ХДТВ) (2008–пресент)[2] |
Прво приказивање | 24. септембар 1968 — садашњост |
Хронологија | |
Сродност са: | 48 Сати Лице нације ЦБС преконоћне вести |
Спољашње везе | |
Званични сајт |
60 Минута је амерички новински часопис и телевизијски програм који се емитује на ЦБС телевизијској мрежи. Програм је дебитовао 1968. године, а створио га је Дон Хјуит, који је одлучио да га издвоји од осталих информативних емисија користећи јединствени стил истраживања центриран на репортеру. Године 2002, 60 Минута је био рангирано на 6. месту међу 50 највећих ТВ емисија свих времена ТВ водича,[3] а 2013. године је на 24. месту 60 најбољих ТВ серија свих времена.[4] Њујорк тајмс назвао га је „једним од најцењенијих новинских часописа на америчкој телевизији”.[5]
Историја емитовања
[уреди | уреди извор]Ране године
[уреди | уреди извор]Панел дискусија о тридесетогодишњици 60 Минута у Њусеуму, на којој су учествовали Ед Брадли, Естер Хартигејнер, Дон Хјуит, Џош Хауард, Стив Крофт, Мари Либертал, Енди Руни, Морли Сејфер, Филип Шефлер, Лесли Стахл и Мајк Волас |
Програм је користио формат часописа, сличан формату канадског програма W5, који је премијерно приказан две године раније. Он је имао пионирски приступ многим од најважнијих поступака и техника истраживачког новинарства, укључујући реедитовање интервјуа, скривене камере, и посете кући или канцеларији истраживаног субјекта „гоча новинарства”.[7] Слични програми појавили су се у Аустралији и Канади током 1970-их, као и на вестима локалне телевизије.[7]
Оцене и признања
[уреди | уреди извор]Нилсенове оцене
[уреди | уреди извор]Сезона | Време | Ранг | Оцена |
---|---|---|---|
1968–1969 | уторак 10:00 п.м. | Н/D | |
1969–1970 | |||
1970–1971 | |||
1971–1972 | недеља 6:00 п.м. | ||
1972–1973 | недеља 6:00 п.м. (јануар–јун 1973) петак 8:00 п.м. (јун–септембар 1973) | ||
1973–1974 | недеља 6:00 п.м. (јануар–јун 1974) недеља 9:30 п.м. (јул–септембар 1974) | ||
1974–1975 | недеља 6:00 п.м. (септембар 1974 – јун 1975) недеља 9:30 п.м. (јул–септембар 1975) | ||
1975–1976 | недеља 7:00 п.м. | ||
1976–1977 | 18 | 21,9[а] | |
1977–1978 | 4 | 24,4[б] | |
1978–1979 | 6 | 25,5 | |
1979–1980 | 1 | 28,4 | |
1980–1981 | 3 | 27,0 | |
1981–1982 | 2 | 27,7 | |
1982–1983 | 1 | 25,5 | |
1983–1984 | 2 | 24,2 | |
1984–1985 | 4 | 22,2 | |
1985–1986 | 23,9 | ||
1986–1987 | 6 | 23,3 | |
1987–1988 | 8 | 20,6 | |
1988–1989 | 5 | 21,7 | |
1989–1990 | 7 | 19,7 | |
1990–1991 | 2 | 20,6 | |
1991–1992 | 1 | 21,9 | |
1992–1993 | |||
1993–1994 | 20,9 | ||
1994–1995 | 6 | 17,2 | |
1995–1996 | 9 | 14,2 | |
1996–1997 | 11 | 13,3 | |
1997–1998 | 7 | 13,8 | |
1998–1999 | 13,2 | ||
1999–2000 | 8 | 12,0 | |
2000–2001 | 15 | 11,1 | |
2001–2002 | 13 | 10,1 | |
2002–2003 | 17 | 9,6 | |
2003–2004 | 16 | 9,4 | |
2004–2005 | 9,2[в] | ||
2005–2006 | 21 | 9,0[г] | |
2006–2007 | 20 | 8,7[д] | |
2007–2008 | 17 | 8,4 | |
2008–2009 | 14 | 8,9 | |
2009–2010 | 17 | 8,4 | |
2010–2011 | 12[ђ] | ||
2011–2012 | 14 | 8,3 | |
2012–2013 | недеља 7:00 п.м. или 7:30 п.м. (ако ЦБС има 4:25 п.м. НФЛ игру) |
16 | 8.0[е] |
2013–2014 | 17 | 7,7 | |
2014–2015 | 7,8[ж] | ||
2015–2016 | 15 | 7,7 | |
2016–2017 | 12 | 12,4 |
- ^ Повезано са Хаваји Фајв-О
- ^ Повезано са Чарлијевим анђелима и Сви у породици
- ^ Повезано са Ред и закон: Одељење за специјалне жртве
- ^ Повезано са Договор или нема договора — среда
- ^ Повезано са Морски пас
- ^ Повезано са Место злочина: Лас Вегас
- ^ Повезано са Злочиначки умови
- ^ Повезано са Увод у анатомију и Хаваји Фајв-0
На основу рејтинга, 60 Минута је један од најуспешнијих програма у историји америчке телевизије од када је премештен у данашњи временски период 1975. Током пет сезона то је био топ програм године, подвиг коме парирају ситкоми Сви у породици и Козбијев шоу, а који је надмашио само реалистички такмичарски серијал Амерички идол, који је био емисија #1 током осам узастопних телевизијских сезона, од сезоне 2003–2004 до сезоне 2010–2011. 60 Минута је био међу првих десет емисија током 23 сезоне заредом (1977–2000), што је ненадмашан рекорд, и овај шоу је био међу првих 20 за сваку сезону од сезоне 1976–1977, осим сезоне 2005–2006 када је завршио као #21.[8]
60 Минута се први пут пробио међу Нилсенових Топ 20 током сезоне 1976-1977. Следеће сезоне то је био четврти најгледанији програм, а од 1979. до 1980. то је био шоу број један.[8] Током 21. века и даље је међу првих 20 програма у Нилсеновим рејтинзима, и представља новински магазин са највишом оценом.[9]
Издање од 16. новембра 2008, у коме је садржан интервју са изабраним председником Бараком Обамом, освојило је укупно 25,1 милиона гледалаца.[10]
Издање од 6. октобра 2013. (које је те вечери каснило 44 минута због НФЛ игре Денвер бронкоси-Далас каубојси) привукло је 17,94 милиона гледалаца; задржавши 63% од 28,32 милиона гледалаца претходног програма, те је то била најгледанија емисија 60 Минута од 16. децембра 2012.[11][12]
Референце
[уреди | уреди извор]- ^ Анноунцед он тхе Децембер 3, 2017 еписоде
- ^ Стеве К (17. 9. 2008). „60 Минутес Гоес ХД Wитх Номинеес”. ТВНеwсер. Медиабистро.цом. Приступљено 29. 3. 2012.
- ^ Боотие Цосгрове-Матхер (26. 4. 2002). „ТВ Гуиде Намес Топ 50 Схоwс”. ЦБС Неwс. Ассоциатед Пресс. Архивирано из оригинала 02. 08. 2002. г. Приступљено 29. 3. 2012.
- ^ „ТВ Гуиде Магазине'с 60 Бест Сериес оф Алл Тиме”. твгуиде.цом. 23. 12. 2013.
- ^ Цартер, Билл; Мицхаел С. Сцхмидт (8. 11. 2013). „ЦБС Цорреспондент Апологизес фор Репорт он Бенгхази Аттацк”. Тхе Неw Yорк Тимес.
- ^ „Тимелy Донатион Фром '60 Минутес'”. ЦБС Неwс. 22. 9. 1998.
- ^ а б Фрум, Давид (2000). Хоw Wе Гот Хере: Тхе '70с. Неw Yорк Цитy, Неw Yорк: Басиц Боокс. стр. 36. ИСБН 978-0-465-04195-4.
- ^ а б „60 Минутес: Милестонес”. ЦБС. ЦБС Интерацтиве. 20. 8. 1999. Архивирано из оригинала 2. 6. 2007. г. Приступљено 22. 5. 2007Неwс
- ^ Јохнсон, Петер (11. 8. 2003). „Ат '60 Минутес,' цлоцк тицкинг он цханге”. УСА Тодаy. Ганнетт Цомпанy. Приступљено 22. 5. 2007.
- ^ Сеидман, Роберт (17. 11. 2008). „Еарлy Сундаy Тидбитс: НФЛ, Барацк Обама Сцоре фор ЦБС, Цоwбоyс Леад НБЦ”. ТВ бy тхе Нумберс. Зап2Ит (Трибуне Медиа). Архивирано из оригинала 2. 12. 2014. г.
- ^ Кондолојy, Аманда (8. 10. 2013). „Сундаy Финал Ратингс: 'Онце Упон а Тиме' & 'Тхе Симпсонс' Адјустед Уп + Финал НФЛ Ратингс & Унсцрамблед ЦБС”. ТВ бy тхе Нумберс. Зап2Ит (Трибуне Медиа). Архивирано из оригинала 11. 10. 2013. г. Приступљено 27. 1. 2014.
- ^ Кондолојy, Аманда (8. 10. 2013). „'60 Минутес' ис #3 фор тхе Wеек анд ис Сундаy'с Мост-Wатцхед Приме Програм”. ТВ бy тхе Нумберс (Саопштење). Зап2Ит (Трибуне Медиа). Архивирано из оригинала 13. 10. 2013. г. Приступљено 27. 1. 2014.
Литература
[уреди | уреди извор]- Wхо'с Wхо ин Америца 1998, "Хеwитт, Дон С." Марqуис Wхо'с Wхо: Неw Провиденце, Њ, 1998. п. 1925.
- Wхо'с Wхо ин Америца 1998, "Wаллаце, Мике." Марqуис Wхо'с Wхо: Неw Провиденце, Њ, 1998. п. 4493.
- Мадсен, Аxел. 60 Минутес: Тхе Поwер анд тхе Политицс оф Америца'с Мост Популар ТВ Неwс Схоw. Додд, Меад анд Цомпанy: Неw Yорк Цитy, 1984.
- Цоффеy, Франк (1993). 60 Минутес: 25 Yеарс оф Телевисион'с Финест Хоур. Санта Моница, Цалифорниа: Генерал Публисхинг Гроуп, Инц. ИСБН 978-1-881649-04-5.. Wитх интродуцтион бy Дон Хеwитт.
Спољашње везе
[уреди | уреди извор]- Званични веб-сајт
- 60 Минутес на сајту IMDb (језик: енглески)
- 60 Минутес на сајту ТВ.цом (језик: енглески)
- 60 Минутес на сајту Роттен Томатоес (језик: енглески)
- Боокнотес интервиеw wитх Дон Хеwитт он Телл Ме А Сторy: 50 Yеарс анд 60 Минутес ин Телевисион, Април 1, 2001.