Placebo efekat
Placebo efekat je na nervnoj bazi, efekat koji se postiže kada se, prilikom ispitivanja nekog novog farmakološkog preparata u eksperimentalnoj grupi, istovremeno drugoj, kontrolnoj grupi, daje neki medikament sa potpuno neutralnim dejstvom. Efekat poboljšanja zdravstvenog stanja kod kontrolne grupe (placebo efekat), koji je često bolji od efekta primene pravog medikamenta, rezultat je autosugestije i umnogome zavisi od ličnosti učesnika u proceduri.
Potrebu za istraživanjem uticaja svesti na oboljenje (placebo efekat) pokrenula su zapažanja, engl. Henrya Beechera američkog lekara i uticajne ličnosti za razvoj medicinske etike [1], koji je tokom 2. svetskog rata otkrio da se bolovi povređenih vojnika mogu kupirati davanjem injekcija fiziološkog rastvora (placeba) umesto morfina, ali samo pod uslovom da oni ne znaju za ovu „prevaru“. Henri, koji je taj efekat nazvao placebo efekat.
Kanijim ispitivanjem engl. Henry Beecher je utvrdio je da su u 35% slučajeva terapijski efekti, bilo kog leka, povezani sa verovanjem pacijenta da upotrebljena supstanca ima predočeno dejstvo.[2][3]
Placebo efekat utiče na percepciju i očekivanje pacijenta; ukoliko se smatra da će supstanca pomoći, ona će lečiti, ali ako se smatra da će štetiti, ona može prouzrokovati negativne efekte, što je poznato kao nocebo efekat.
Efekat očekivanja može se pojačati faktorima kao što je entuzijazam doktora, razlika u boji i veličini placebo pilula ili korišćenjem drugih intervencija poput injekcija. U jednom istraživanju, krajnji rezultati placebo efekta povećali su se sa 44% na 62% nakon što je doktor pristupao pacijentima „prijatno, pažljivo i samouvereno"[4].
Suština placebo efekta je u tome da se pacijentu ulije vera koja će dalje raditi svoje. To ujedno znači da su osobe koje su sklone uticaju religije ili kultova prijemčivije na placebo efekat nego naučnici i intelektualci. Racionalnije i informisanije osobe imunije su na puku sugestiju jer su sumnjičave, pa veruju isključivo u ono što mogu videti i opipati. Osobe slabijeg obrazovanja koje nisu nikad čule za nešto poput placebo efekta, koje i ne razmišljaju da bi im doktor (ili sveštenik, ili bilo ko treći) mogao reći nešto što nije istina, idealni su kandidati za placebo efekat[5].
Ričard Ašer naglašava: „Ukoliko čvrsto verujete u terapiju koju prepisujete, makar znali da se kontrolisanim testovima pokazuje kako nije delotvorna, rezultati su vam mnogo bolji, pacijenti su vam zdraviji, a i prihod vam je mnogo veći. Verujem da je to objašnjenje upadljivog uspeha nekih manje nadarenih ali lakovernijih članova naše profesije kao i tvrdoglavog otpora prema statistici i kontrolisanim testovima koje pomodni i uspešni doktori rado ističu“.[6]
Iako je placebo efektom moguće postići da se pacijent oseća bolje, sam efekat ne utiče na tok bolesti, pa je stoga poboljšanje privremeno, i može se koristiti za ublažavanje posledica, ali ne i za otklanjanje uzroka bolesti. Matične ćelije raka, bakterije ili virusi nastaviće da se razmnožavaju bez obzira da li osoba veruje da joj terapija pomaže. Zato je lečenje placebom idealno za „umišljene bolesnike“ - hipohondre.
Placebo efekat se veoma često upotrebljava u alternativnoj i tradicionalnoj medicini[7][8]
Neki izvori navode da kad se eksperimentalni i klinički podaci o dejstvu placebo efekta na bol i druge subjektivne simptome sumiraju, rezultati pokazuju da su efekti u placebo i psihoterapiji potpuno identični. Lekovi koje koriste alternativni terapeuti, homeopate, naturopate i terapeuti koji pokušavaju da „normalizuju“ bakterijsku floru se u stvari potpuno ili delimično svode na placebo efekat.[9].
Tokom nekoliko godina doktor Edzard Ernst je sa svojom grupom vršio kličička ispitivanja i objavio više od 160 metaanaliza ili drugih istraživanja (metaanaliza je statistička tehnika za dobijanje informacija iz velikog broja malih pokušaja, koji sami po sebi nisu statistički značajni). Sudeći po njegovoj knjizi Vodič kroz komplementarnu i alternativnu medicinu[10], oko 95% tretmana koje su on i njegove kolege istraživale u oblastima kao što su akupunktura, fitoterapija, homeopatija i refleksologija statistički se ne razlikuju od placebo tretmana. U samo 5% slučajeva terapija je imala veću efikasnost (na primer, kod fitoterapije), i nije čak ni pružala utisak da bi se daljim istraživanjem moglo otkriti nešto interesantno [11].
Zagovornici medicine zasnovane na dokazima popreko gledaju na eksperimente kontrolisane placebom, jer znaju da je to lak način da se preprave rezultati i lak put do pozitivnih rezultata iz istraživanja, kojima će se podupreti velika nova ulaganja određene kompanije. U realnosti, u kliničkoj praksi, pacijent i lekar ne mare mnogo za to da li novi lek deluje bolje nego ništa, nego ih zanima daluje li bolje od onih koji su na raspolaganju[12].
- ↑ Kopp, Vincent J., M.D. Henry K. Beecher, M.D.: Contrarian (1904–1976) Arhivirano 2000-11-19 na Wayback Machine-u. September 1999 Newsletter, American Society of Anesthesiologists.
- ↑ Beecher H. Mesaurment of subjective responses. New York: Oxford University Press; 1959
- ↑ Beecher HK (July 1961). "Surgery as placebo. A quantitative study of bias". J Am Med Assoc 176: 1102–7. PMID 13688614. PubMed, Pristupljeno 25. 4. 2013.
- ↑ Kaptchuk TJ, Kelley JM, Conboy LA, Davis RB, Kerr CE, Jacobson EE, Kirsch I, Schyner RN, Nam BH, Nguyen LT, Park M, Rivers AL, McManus C, Kokkotou E, Drossman DA, Goldman P, Lembo AJ (2008). Components of placebo effect: randomised controlled trial in patients with irritable bowel syndrome.. DOI:10.1136/bmj.39524.439618.25. PMID 18390493.
- ↑ Ozren Podnar. „Ljekovitost dobre vijesti”. Arhivirano iz originala na datum 2012-07-06. Pristupljeno 2014-03-29.
- ↑ Richard Asher; (1972), Talking Sense Pitman Medical, London
- ↑ Kaptchuk TJ (2002). „The placebo effect in alternative medicine: can the performance of a healing ritual have clinical significance?” (PDF). Ann Intern Med 136 (11): 817-25. PMID 12044130.
- ↑ Moyad MA. (2002). The placebo effect and randomized trials: analysis of alternative medicine.. PMID 12109341. Arhivirano iz originala na datum 2012-05-03. Pristupljeno 2014-03-29.
- ↑ Fahrländer H, Truog P. (1990). Placebo action and alternative medicine. PMID 2187242.
- ↑ Edzard Ernst (2006). The Desktop Guide to Complementary and Alternative Medicine: An Evidence-Based Approach. ISBN 978-0-7234-3383-5.
- ↑ „Alternative medicine, Think yourself better”.
- ↑ Ben Goldejker; (2011), Loša nauka, pp. 57, ISBN 978-86-86059-31-4
- Edzard Ernst (2006). The Desktop Guide to Complementary and Alternative Medicine: An Evidence-Based Approach. ISBN 978-0-7234-3383-5.
- Moć sugestije - placebo efekat (sh)
- Placebo efekat: koristi i zloupotrebe Arhivirano 2012-06-22 na Wayback Machine-u (sh)
- Placebo efekat i kako ga na najbolji način iskoristiti Arhivirano 2012-04-21 na Wayback Machine-u (sh)