Оружане снаге Сан Марина
| Војска Сан Марина | |
|---|---|
| Forze Armate Sammarinesi | |
 | |
| Мото | Libertas |
| Основана | 1406. |
| Видови војске | Army Gendarmerie |
| Главни штаб | Quartiere delle Milizie Contrada Omerelli, 1447890 San Marino Città |
| Вођство | |
| Главнокомандујући | Captains Regent |
| Начелник штаба | Генерал Леонардо Лонфернини |
| Бројно стање | |
| Војно способни | 18–49 |
| Број расположивих за војну службу | 6.892, година 15—49 |
| Број способних за војну службу | 5.565, година 15—49 |
| Број годишње стасалих за војну службу | 186 мушкараца, 166 жена |
| Трошкови | |
| Буџет | $10,7 милиона (2012)[1] |
| Проценат БДП | 1,1% (2010)[2] |
Оружане снаге Сан Mарина (итал. Forze Armate Sammarinesi) представљају националне војно-одбрамбене снаге Републике Сан Марино. Једна је од најмањих војних сила на свету, са различитим гранама које имају различите функције, укључујући: вршење церемонијалних дужности; патролирање државном границом; постављање страже на владине зграде и помоћ полицији у већим кривичним случајевима. Постоји и војна жандармерија која је део војних снага државе. Читав војни корпус Сан Марина зависи од сарадње пуноправних снага и њихових задржаних (добровољачких) колега, познатијих као Corpi Militari Volontari илити Добровољне војне снаге.
Национална одбрана Сан Марина, према договору са светским силама, представља одговорност италијанских оружаних снага.[3]
Не постоји обавезни војни рок, међутим, под посебним околностима, грађани од 16 до 55 година могу бити позвани у државну војску.[4]
Галерија
[уреди | уреди извор] |
 |
Референце
[уреди | уреди извор]
- ^ „Google Translate” (PDF). translate.google.com.
- ^ „Europe :: San Marino — The World Factbook - Central Intelligence Agency”. www.cia.gov. Архивирано из оригинала 01. 05. 2020. г. Приступљено 15. 08. 2019.
- ^ See the CIA World Factbook Архивирано на сајту Wayback Machine (1. мај 2020) for reference, and further military details.
- ^ „Military and Police Corps - Repubblica di San Marino, portale ufficiale”. www.sanmarino.sm. Приступљено 18. 11. 2016.