Убанги
Убанги | |
---|---|
Опште информације | |
Дужина | 1.060 километар km |
Басен | 651,915 km2 (251,706 sq mi)[1] km2 |
Пр. проток | 5.936 m3/s (209.600 cu ft/s)[1] m3⁄s |
Водоток | |
Ушће | Конго |
Географске карактеристике | |
Држава/е | Централноафричка Република, Република Конго, Демократска Република Конго |
Притоке | Уеле, Мбомоу, Кото, Оуака, Луа, Нгири |
Река на Викимедијиној остави |
Убанги је око 1120 km дуга ријека у Централној Африци и десна притока Конга. Она почиње на ушћу река Мбомоу[2][3][4] (средњи годишњи проток 1.350 m3/s) и Уеле[5][6][7] (средњи годишњи проток 1.550 m3/s) и тече ка западу , формирајући границу између Централноафричке Републике (ЦАР) и Демократске Републике Конго. Након тога, Убанги савија на југозапад и пролази кроз Банги, главни град ЦАР, након чега тече на југ – формирајући границу између Демократске Републике Конго и Републике Конго. Убанги се коначно спаја са реком Конго код Лиранге.
Укупна дужина Убангија са Уелеом, његовом најдужом притоком, износи 2.270 km (1.410 mi). Слив Убангија је око 651.915 km2 (251.706 sq mi). Средњи годишњи проток на ушћу је 5.936 m3/s.[8] Његов проток у Бангију креће се од око 800 m3/s (28.000 cu ft/s) до 11.000 m3/s (390.000 cu ft/s), са просечним протоком од око 4.000 m3/s (140.000 cu ft/s).[9] Верује се да се горњи ток Убангија првобитно уливао у реку Шари и језеро Чад пре него што их је заузео Конго у раном плеистоцену.[10]
Заједно са реком Конго, представља важну транспортну артерију за речне бродове између Бангија и Бразавила. Од свог извора до 100 km (62 mi) испод Бангија, Убанги дефинише границу између Централноафричке Републике и Демократске Републике Конго (DRC). Након тога, формира границу између DRC и Републике Конго све док се не улије у реку Конго.
Пројекат допуњавања језера Чад
[уреди | уреди извор]Шездесетих година 20. века[11][12] предложен је план за преусмеравање вода са Убангија на реку Шари. Према плану, названом Трансаква, вода из Убангија би ревитализовала језеро Чад и обезбедила егзистенцију у риболову и побољшаној пољопривреди десетинама милиона централноафриканаца и Сахелијаца. Шеме преноса воде између базена су 1980-их и 1990-их предложили нигеријски инжењер Ј. Умолу и италијанска фирма Бонифика.[13][14][15][16][17]
Године 1994, Комисија за басен језера Чад (LCBC) је предложила сличан пројекат, а на самиту у марту 2008. шефови држава чланица LCBC су се обавезали на пројекат преусмеравања.[18] У априлу 2008. LCBC је објавио захтев за предлоге за студију изводљивости.
Ток реке
[уреди | уреди извор]Убанги настаје спајањем ријека Мбомоу и Уеле, на граници Демократске Републике Конго и Централноафричке Републике, код мјеста Јакома. Следећих 370 km тече на запад, након чега својим током прави лук на југозапад када тече кроз главни град Централноафричке Републике Банги. Око 100 km после Бангујиа, формира природну границу наведених земаља. Након тога па све до ушћа у ријеку Конго, формира границу између Демократске Републике Конго и Републике Конго. Ушће Убангија у Конго се налази око 550 km јужно од Бангуиа и око 90 km југозападно од Мбандаке.
Заједно са ријеком Уеле, својом лијевом притоком, ријека Убанги је дуга 2.272 km.
У Централноафричкој Републици, посебно после Бангујиа, Убанги је плован и чини једну од значајнијих саобраћајница, пошто су у кишном периоду, скоро сви путеви непроходни. Убанги је осим тога и природно станиште ријетке врсте зубатог шарана - Epiplatys multifasciatus.[19][20]
Види још
[уреди | уреди извор]Референце
[уреди | уреди извор]- ^ а б Becker, M.; Papa, F.; Frappart, F.; Alsdorf, D.; Calmant, S.; Da Silva, J. Santos; Prigent, C.; Seyler, F. (2018). „Satellite-based estimates of surface water dynamics in the Congo River Basin”. International Journal of Applied Earth Observation and Geoinformation. 66: 196—209. Bibcode:2018IJAEO..66..196B. S2CID 6873734. doi:10.1016/j.jag.2017.11.015.
- ^ „Bomu River”. Britannica (на језику: енглески). Приступљено 2022-09-25.
- ^ Shelley, Fred M. (2013-04-23). Nation Shapes: The Story Behind the World's Borders (на језику: енглески). ABC-CLIO. стр. 273. ISBN 978-1-61069-106-2.
- ^ Org, Glob Ener Interconn Deve &Coop (2020-04-06). Research on Hydropower Development and Delivery in Congo River (на језику: енглески). Springer Nature. стр. 26. ISBN 978-981-15-3428-7.
- ^ „Ubangi River”. Encyclopædia Britannica. 2010. Приступљено 8. 8. 2010.
- ^ Uele at GEOnet Names Server
- ^ Bossche, J.P. vanden; G. M. Bernacsek (1990). Source Book for the Inland Fishery Resources of Africa, Volume 1. Food and Agriculture Organization of the United Nations. стр. 338. ISBN 978-92-5-102983-1. Приступљено 8. 8. 2010.
- ^ Satellite-based estimates of surface water dynamics in the Congo River Basin
- ^ Bossche, J.P. vanden; G. M. Bernacsek (1990). Source Book for the Inland Fishery Resources of Africa, Volume 1. Food and Agriculture Organization of the United Nations. стр. 338. ISBN 978-92-5-102983-1.
- ^ See Cooper, John E.; Hull, Gordon. Gorilla Pathology and Health: With a Catalogue of Preserved Materials. стр. 371. ISBN 9780128020395.
- ^ Ley, Willy (1960). Engineers' Dreams Great Projects That COULD Come True. Viking Press.
- ^ Zarembka, David (24. 6. 2019). „Refilling Lake Chad With Water From The Congo River Using Solar Power”. Cleantechnica. Приступљено 25. 6. 2019.
- ^ „Journal of Environmental Hydrology, Vol. 7, 1999” (PDF).
- ^ Fred Pearce. „Africa at a watershed”. Архивирано из оригинала 2009-03-31. г.
- ^ Umolu, J. C.; 1990, Macro Perspectives for Nigeria’s Water Resources Planning, Proc. of the First Biennial National Hydrology Symposium, Maiduguri, Nigeria, pp. 218–262 (discussion of Ubangi-Lake Chad diversion schemes)
- ^ The Changing Geography of Africa and the Middle East By Graham Chapman, Kathleen M. Baker, University of London School of Oriental|author2=African Studies, 1992 Routledge.
- ^ „Combating Climate Induced Water And Energy Deficiencies In West Central Africa (Ubangi - Lake Chad Inter-basin transfer)”. Архивирано из оригинала 2011-05-26. г.
- ^ „Voice of America News, March 28, 2008 African Leaders Team Up to Rescue Lake Chad”.
- ^ Froese, Rainer; Pauly, Daniel; ур. (2013). Врсте рода Epiplatys на Фиш бејсу. [верзија на датум: June 2013]
- ^ van der Zee, J.R., Mbimbi Mayi Munene, J.J. & Sonnenberg, R. (2013): Epiplatys atratus (Cyprinodontiformes: Nothobranchiidae), a new species of the E. multifasciatus species group from the Lulua Basin (Kasaï drainage), Democratic Republic of Congo. Zootaxa, 3700 (3): 411–422.
Литература
[уреди | уреди извор]- Bossche, J.P. vanden; G. M. Bernacsek (1990). Source Book for the Inland Fishery Resources of Africa, Volume 1. Food and Agriculture Organization of the United Nations. стр. 338. ISBN 978-92-5-102983-1. Приступљено 8. 8. 2010.
- Abiodun Alao (2007). Natural resources and conflict in Africa: the tragedy of endowment. University Rochester Press. стр. 323k. ISBN 1-58046-267-7.
- Europa Publications Limited (2002). Africa South of the Sahara 2003. Routledge. стр. 266. ISBN 1-85743-131-6.
- CIMA International (новембар 2011). „Feasibility study of the water transfer project from the Ubangi to Lake Chad” (PDF). Архивирано из оригинала (PDF) 25. 04. 2022. г. Приступљено 23. 03. 2023.
- Guy Immega (26—28. 2. 2018). „Ubangi – Lake Chad Water Transfer Using Solar Option”. Архивирано из оригинала 07. 07. 2022. г. Приступљено 23. 03. 2023.
- „Transaqua Progetto Interafrica”. transaquaproject.it. Приступљено 1. 12. 2020.
- Ross, Will (31. 3. 2018). „Can the vanishing lake be saved?” (на језику: енглески). Приступљено 2019-01-28.
- „Bonifica SpA”. bonificagroup.com. Renardet SA. Приступљено 1. 12. 2020.
- „La storia del progetto”. transaquaproject.it. Transaqua Project. Приступљено 1. 12. 2020.
- Graham Chapman, Kathleen M. Baker (1992). The Changing geography of Africa and the Middle East. Routledge. стр. 56. ISBN 0-415-05710-8.
- Michele L. Thieme (2005). Freshwater ecoregions of Africa and Madagascar: a conservation assessment. Island Press. стр. 195. ISBN 1-55963-365-4.
- Celani, Claudio (9. 3. 2018). „Conference on Lake Chad Is Historic Breakthrough for Development of Africa” (PDF). larouchepub.com. EIR News Service Inc. Приступљено 1. 12. 2020.
- „Nigeria: une «déclaration d'Abuja» pour tenter de sauver le lac Tchad”. Radio France Internationale. 1. 3. 2018. Приступљено 1. 12. 2020.
- „Commission du Bassin du Lac Tchad”. cblt.org. La Commission du Bassin du Lac Tchad. Приступљено 1. 12. 2020.
- Iwobi, Tony Chike (16. 12. 2019). „Proposta di modifica n. 101.0.37 (testo 2) al DDL n. 1586”. senato.it. Senato della Repubblica Italiana. Приступљено 1. 12. 2020.
- Lawton, P.D. (18. 10. 2020). „Green Power, Political Pessimism and Opposition to the Development of the African Interior with Transaqua”. africanagenda.net. Приступљено 1. 12. 2020.
- Sayan, Ramazan Caner; Nagabhatla, Nidhi; Ekwuribe, Marvel (2020). „Soft Power, Discourse Coalitions, and the Proposed Interbasin Water Transfer Between Lake Chad and the Congo River”. water-alternatives.org. Water Alternatives. Приступљено 1. 12. 2020.
- „Discharge and Other Hydraulic Measurements for Characterizing the Hydraulics of Lower Congo River”. 2009.
- „Velocity Mapping in the Lower Congo River: A First Look at the Unique Bathymetry and Hydrodynamics of Bulu Reach, West Central Africa”. 2009.
- „Multi-threaded Congo River channel hydraulics: Field-based characterisation and representation in hydrodynamic models” (PDF). 2020.
- Oberg, Kevin (јул 2008). „Discharge and Other Hydraulic Measurements for Characterizing the Hydraulics of Lower Congo River, July 2008” (PDF). U.S. Geological Survey. Архивирано (PDF) из оригинала 2011-10-15. г. Приступљено 2012-03-14.
- Anderson, David (2000). Africa's Urban Past. стр. 79. ISBN 9780852557617. Архивирано из оригинала 2017-12-22. г. Приступљено 2017-05-04.
- James Barbot (1746). An Abstract of a Voyage to Congo River, Or the Zair and to Cabinde in the Year 1700.
- James Hingston Tuckey (1818). Narrative of an Expedition to Explore the River Zaire, Usually Called the Congo, in South Africa, in 1816. Архивирано из оригинала 2018-05-21. г. Приступљено 2019-11-11.
- John Purdy (1822). Memoir, Descriptive and Explanatory, to Accompany the New Chart of the Ethiopic Or Southern Atlantic Ocean. стр. 112. „Congo River, called Zahir or Zaire by the natives”
- Bossche, J.P. vanden; G. M. Bernacsek (1990). Source Book for the Inland Fishery Resources of Africa, Volume 1. Food and Agriculture Organization of the United Nations. стр. 338—339. ISBN 978-92-5-102983-1. Архивирано из оригинала 2016-04-25. г. Приступљено 2015-12-27.
- Hanibal Lemma, and colleagues (2019). „Bedload transport measurements in the Gilgel Abay River, Lake Tana Basin, Ethiopia (Table 7)”. Journal of Hydrology. 577: 123968. S2CID 199099061. doi:10.1016/j.jhydrol.2019.123968.
- „Monster Fish of the Congo”. National Geographic Channel. 2009. Архивирано из оригинала 2010-12-06. г.
- The Congo River Архивирано 2017-10-20 на сајту Wayback Machine