Пређи на садржај

Хришћанска адвентистичка црква

С Википедије, слободне енциклопедије
Хришћанска адвентистичка црква

Хришћанска адвентистичка црква (ХАЦ), или, Црква адвентиста седмог дана, је протестантска верска заједница која своје целокупно веровање темељи искључиво на Светом писму, док у потпуности одбацује Свето предање које негују традиционалне цркве. Њихова најистакнутија веровања, која дефинишу и њихов назив, су вера у Христов други долазак и светковање библијског седмог дана, односно суботе. Адвентисти седмог дана имају много заједничког с другим хришћанима. Они признају и обожавају истог Бога и тако своју наду у живот после смрти заснивају на животу, смрти, васкрсењу и повратку свог Спаситеља Исуса Христа.

Име адвентиста долази од латинске речи адвентус, што значи долазак. Они кажу да очекују поновни скори долазак Христов на земљу, кад ће судити и живима и мртвима по њиховим заслугама и по томе се разликују од других хришћана који, такође, верују у други долазак Господа Исуса Христа.

Оснивање

[уреди | уреди извор]

Црква адвентиста седмог дана је највећа од неколико адвентистичких група које су настале из милеритског покрета 1840-их у северном делу Њујорка, у САД, током Другог великог буђења. Вилијам Милер је из Данила 8:14–16 и „принципа дан-године“ предвидео да ће се Исус Христ вратити на земљу између пролећа 1843. и пролећа 1844. У лето 1844. Милеровци су закључили да ће се Исус вратити 22. октобра 1844, што се сматра библијским Даном помирења за ту годину. Милерово неуспело предвиђање постало је познато као „Велико разочарење".

Назив у Србији

[уреди | уреди извор]

Адвентисте седмога дана се у Србији или Црној Гори најчешће ословљава само с „адвентисти“. Такође и сами верници Адвентистичке цркве у нашим земљама најчешће изостављају продужетак „седмог дана“. Један од „надимака“ који се у на овим просторима употребљава за адвентисте јесте колоквијални термин с често негативним конотацијама - „суботари“. Назив је настао на темељу адвентистичког светковања суботе и користи се само у говорном жаргону.

Према једном чланку, адвентисти постоје "код нас" од 1905. Били су забрањивани 1921. али су већ 1922. поново признати. У септембру 1923. одржано је прво венчање по адвентистичком обреду у Београду, у концертној дворани Станковић.[1] У августу 1938. у Београду је отворен нови дом адвентиста, у ул. Војводе Протића (Радослава Грујића).[2]

Верници Београдске цркве Жарково 1909. године

Историја

[уреди | уреди извор]

Хришћанска адвентистичка црква тврди да је настала као међуцрквени покрет чекалаца другог Христовог доласка. На темељу Христовог обећања о поновном доласку на Земљу, апостоли и првобитни носиоци хришћанске мисли и дела снажно су ширили ову истину. Из таме средњег века израња реформација ношена бројним протестантским покретима широм Европе који заступају повратак Библији и њеним истинама. Истина о другом Христовом доласку заузима врло значајно место у Новом завету. Великани попут Исака Њутна (1642—1727), енглеског физичара, затим Мануела Лакунце (1731—1801) који је написао књигу „Месијин долазак у слави и величанству“ и други великани у светској историји проучавају библијска пророчанства и о другом Христовом доласку. У Лондону је на ту тему 1826. године одржана библијска конференција посвећена послетку тј. последњем времену и Христовом другом доласку. Са ове конференције пошли су у свет да проповедају о другом Христовом доласку: Ирвин Јосиф Волф и Хоратиус Бонар. Вест је почела брзо да се шири Европом и светом. Са друге стране Атлантика, ова струја окупила је људе, који су се појавили из различитих цркава покренути истом идејом: Вилијам Милер, Хирам Едисон, Џозеф Бетс, Џејмс и Елен Вајт и многи други.

Црква адвентиста седмог дана је највећа од неколико адвентистичких група које су настале из милеритског покрета из 1840-их, фазе Другог великог буђења. Вилијам Милер је на основу Књиге пророка Данила и принципа дан-година предвиђао да ће се Исус Христ вратити на Земљу између пролећа 1843. и пролећа 1844. После је тај датум померен на 22. октобар 1844. који је схваћен као Библијски дан помирења за ту годину. Када се ништа од тога није десило, већина његових следбеника се разишла и вратила у Цркве чији су раније били чланови.

Са теме о времену када ће Исус доћи, прешли су на студијско проучавање истине о Христу и Његовој служби. Из тог међуцрквеног покрета развила се Хришћанска адвентистичка црква која званично делује од 1863. године и са истином о Христовом повратку. Адвентистички хришћани тврде да темељна веровања заснивају искључиво на Библији.

Веровање

[уреди | уреди извор]
Адвентистичка црква у Новом Саду

Свето писмо Старога и Новога Завета - Библија, врховни је ауторитет хришћанског учења и једино мерило вере „која је једанпут заувек предана светима“ (Јудина посланица 3. стих). Оригинална мисао Библије стигла је непромењена до наших дана као „реч живога Бога која остаје до века“.

Адвентистичка црква у Ковачица

Свето тројство Међу најзначајнија учења Светог писма налази се узвишена наука о Светом Тројству - Оцу, Сину и Светом Духу. То, за људски ум несхватљиво јединство три свете Личности, постоји од вечних времена. У плану спасења Свето Тројство јединствено делује подразумевајући учешће све три божанске Личности.

Исус Христос и јеванђеље Исус Христос је једини човеков Спаситељ, Бог који се утеловио и узео људску природу, да би после 33 године живота на овој Земљи и распећем на крсту, постао Жртва за избављење и откупљење човека од греха. Он је савршени Пример понизности и послушности Божијој вољи, а Његовим животом, страдањем, смрћу и васкрсењем у трећи дан, Бог је човеку отворио једини и сигуран излаз из стања грешности. Они који вером прихватају Христа, Његово дело очишћења, новорођења Светим Духом и библијско крштење уроњавањем у воду, добијају право на вечни живот у Божијем царству.

Црква у Нишу

Десет Божијих заповести (2. Мојсијева 20,1-17) су израз Божије љубави, мерило понашања и односа човека према Богу и животној средини у којој постоји. Божији закон и свака заповест вечна је и непроменљива, као што је то и сам Бог који га је дао. Спасење не добијамо као заслугу за држање закона, већ као дар милости, а послушност Богу је наш израз захвалности за примљени дар од Онога који жели да нас доведе у своју присутност.

Отуда се успомена на Бога као Створитеља и подсећање на долазак Избавитеља понавља сваке седмице у посебном дану - суботи, коју је Бог одредио да буде дан радости, одмора и заједништва. Тај свети дан треба да представља за сваког Христовог следбеника истинску радост. Држећи се принципа непроменљивости Божијег закона и Библије, адвентистички хришћани одржавају континуитет старозаветне вере и првих хришћана у Новом завету, држећи суботу (јеврејски „шабат“ што значи одмор), календарски седми дан, као издвојени дан који треба посветити Богу и богослужењу, и поштују заповест у потпуности, апстинирајући од послова. Аргументи који их подржавају у томе налазе се у спасоносној мисији Исуса Христа за кога јеванђеља кажу да је суботом по обичају боравио у цркви и са народом (Лука 4,16-31, Исаија 58,13.14). У овоме се адвентисти као и неки други хришћани који светкују суботу разликују од већине цркава, јер већина других хришћана (католици, православни, лутерани, баптисти, итд)примењује исте принципе на недељу, уз аргументацију да је Христос васкрсао на тај дан. Међутим адвентисти се ту позивају на непостојање библијске измене дана одмора, и на друге аргументе везане за суштину Божјег закона који је непромењив.

Христов повратак Христов други долазак је блажена нада Цркве и циљ хришћанског усмерења. Његов долазак биће дослован, личан, стваран и видљив. Кад Христос поново дође, доћи ће до васкрсења умрлих праведника који су дотле, као и сви који су помрли, чекали у стању мировања. Заједно са преображеним Христовим следбеницима који живи дочекају Христов повратак, васкрсли одлазе на Небо где ће боравити 1.000 година, а затим наставити да вечно живе у Божијем царству на обновљеној Земљи, на којој ће владавину греха заувек сменити владавина божанског мира и непролазне среће.

Очување здравља и тела спада међу подухвате којима адвентистички хришћани придају велики значај. У складу са библијским учењем о човеку као недељивом целовитом бићу сатканом од физичке, интелектуалне и духовне природе, адвентистички хришћани активно учествују у јавном унапређивању и ширењу здравог начина живота и заштити човекове околине. У оквиру ових активности, заузимањем и подршком Цркве, делује близу 500 болница, санаторијума и клиника широм света, а на готово свим познатим светским језицима издају се књиге и часописи који се баве здравственим просвећивањем. У нашој земљи, поред многих књига са здравственом тематиком, редовно излази часопис „Живот и здравље“ који успешно прати достигнућа у савременој медицини са нарочитим освртом на превенцију болести. Адвентисти промовишу исправан вегетаријански начин исхране.

Сличности и разлике са другим верским групама

[уреди | уреди извор]

Исус Христос је једини посредних између Бога и човека и нема потребе за молитвеним обраћањем Богородици и светитељима. Не постоји седам светих тајни као у традиционалним хришћанским црквама, већ само три: Вечера Господња (што је пандан причешћу), крштење и свештенство. Нема монаштва и поштовања икона, реликвија и крста, а храну деле на чисту и нечисту. Не једу свињетину и уздржавају се од алкохола и дувана. Адвентисти усвајају Никејско-цариградски симбол вере без додатка „Филиокве", али га тумаче на свој начин. По њиховом учењу не постоји свесни живот после смрти, већ се дах живота враћа Богу који га је дао а тело одлази у прах од кога је начињено. На тај начин душа престаје да постоји све до поновног доласка Господа Исуса Христа када ће праведни добити вечни живот.

Добротворни рад

[уреди | уреди извор]

У оквиру црквене организације постоји и добротворна хуманитарна организација АДРА Србије са седиштем у Београду која делује на овим просторима од 1990. године и једна је од 125 испостава АДРЕ у свету. Од отварања канцеларије у Београду, АДРА Србије непрестано помаже социјално најугроженијим категоријама друштва са посебним освртом на хендикепиране особе, сирочад и расељена лица. АДРА такође делује у хуманитарним интервенцијама иза природних непогода, у борби против насиља у породици и заштити човекове животне средине.

Организација

[уреди | уреди извор]

• Најмања организациона јединица јесте месна црква. Може да броји и три верника.

• Више месних цркава чини област.

• Више области чини унију.

• Више унија чини дивизију.

• Више дивизија чини Генералну конференцију.

• Генерална конференција налази се у Вашингтону.

• Седиште за Европу је у Лондону.

• Организација се самофинансира, будући да је још 1858. уведен десетак, што значи да сваки члан даје заједници једну десетину свих прихода.

• Мисионарство, које је од почетка организовано кроз мисионарска предавања, трибине, часописе, дописне школе, радионице.

• Имају своје школе, штампарије, факултете и обданишта, радионице и фабрике.

Образовање

[уреди | уреди извор]

Адвентистички хришћани уз верску, велики значај придају образовној делатности. Адвентисти широм света имају око 6.000 школа, колеџа и универзитета. Више од један милион студената и ученика уписани су у адвентистичке образовне установе. Десетине хиљада професора, наставника и службеника брине о правилном и добром образовању младих различитог узраста. Образовање свештеника за рад на простору бивше Југославије у раздобљу од 1955. до 1970. одвијало се у згради у Раковици код Београда. Данас, Хришћанска адвентистичка црква у Републици Србији има две образовне установе: Теолошки факултет у Београду и Гимназију »Живорад Јанковић« у Новом Саду.

Издаваштво

[уреди | уреди извор]

Хришћанска адвентистичка црква у својој делатности велику пажњу посвећује издавању литературе. Тако је на подручју Београда издавачка кућа »ПРЕПОРОД«, регистрована као ТИП Препород доо, започела издавачку делатност далеке 1920. године, а прву судску регистрацију извршила је 15. маја 1931. године. Основно усмерење издавачке делатности ове куће огледа се у напору да се Свето писмо учини доступним сваком човеку, као и да литература надахнута њеним духом, мотивима, темама и начелима помогне свима који теже вечном и узвишеном.

Литература

[уреди | уреди извор]
  • Зоран Д. Луковић: Верске секте, Треће измењено и допуњено издање, издавачка кућа „Драганић“, Православна мисионарска школа

Спољашње везе

[уреди | уреди извор]
  1. ^ "Политика", 12. септ. 1923, стр. 5
  2. ^ "Политика", 27. нов. 1938
  翻译: