Пређи на садржај

Уједињени Арапски Емирати

Координате: 24° N 54° E / 24° С; 54° И / 24; 54
С Википедије, слободне енциклопедије
Уједињени Арапски Емирати
دولة الإمارات العربية المتحدة (арапски)
Крилатица: Алах, нација, председник
Химна: Живи, домовино
(арап. عيشي بلادي [Īšiy Bilādī])
Положај Уједињених Арапских Емирата
Главни градАбу Даби
24° 28′ N 54° 22′ E / 24.467° С; 54.367° И / 24.467; 54.367
Највећи градДубаи
25° 15′ N 55° 18′ E / 25.250° С; 55.300° И / 25.250; 55.300
Службени језикарапски[1]
Владавина
Облик државефедерална исламска уставна монархија[2][3][4]
 — ПредседникМухамед ибн Зајед ел Нахјан
 — ПремијерМухамед ибн Рашид ел Мактум
Законодавна властСавезно врховно веће
Историја
Стварање
 — Протекторат Уједињеног Краљевства1820. и 1892.
 — Независност од Уједињеног Краљевства2. децембар 1971.
 — Пријем у Уједињене нације9. децембар 1971.
 — Припајање Рас ел Хајме10. фебруар 1972.
Географија
Површина
 — укупно83.600 km2(114)
 — вода (%)занемарљиво
Становништво
 — 2020.Раст 9.282.410[5](92)
 — 2005.4.106.427
 — густина121 ст./km2(110)
Привреда
БДП / ПКМ≈ 2024.
 — укупноРаст 952,171 млрд. $[6](34)
 — по становникуРаст 92.954 $[6](6)
ИХР (2022)0,937[7](17) — веома висок
ВалутаУАЕ дирхам
 — код валутеAED
Остале информације
Временска зонаUTC +4
Интернет домен.ae
Позивни број+971

Уједињени Арапски Емирати[а] (УАЕ), или скраћено Емирати,[б] држава је на Блиском истоку у југозападној Азији. Налази се на источном крају Арабијског полуострва. Састоји се од седам емирата, уз Абу Даби као главни.[8] Граничи се са Оманом на истоку и северозападу и са Саудијском Арабијом на југозападу, уз поморске границе у Персијском заливу са Катаром и Ираном и са Оманом у Оманском заливу. Има око 10 милиона становника. Дубаи је најнасељенији град.[9] Ислам је званична религија и арапски службени језик, док је енглески језик који се највише говори.[10]

Ова суверена апсолутна монархија је федерација од седам емирата која обухвата Абу Даби који служи као главни град, Аџман, Дубај, Фуџејра, Рас ел Хајма, Шарџа и Ум ел Кајвејн. Њихове границе имају бројне енклаве унутар различитих емирата.[11] Сваким емиратом управља владар; заједно формирају Савезно врховно веће. Један од владара служи као председник Уједињених Арапских Емирата.[12] У 2013. години становништво УАЕ износило је 9,2 милиона, од чега 1,4 милиона држављана Емирата и 7,8 милиона емиграната.[13][14][15] Процењено становништво УАЕ у 2020. години било је 9,89 милиона.[16]

Ислам је званична религија, а арапски је службени језик. Резерве нафте у УАЕ су шесте по величини на свету, док су резерве природног гаса седме по величини на свету.[17][18] Шеик Зајед, владар Абу Дабија и први председник УАЕ, надгледао је развој Емирата и усмеравао приходе од нафте у здравство, образовање и инфраструктуру.[19] Привреда УАЕ је најразноврснија у Савету за заливску сарадњу, док је његов најмногољуднији град Дубај глобални град и међународно ваздухопловно и поморско трговинско чвориште.[20][21] Земља се мање ослања на нафту и гас него претходних година и економски се фокусира на туризам и пословање. Влада УАЕ не обрачунава порез на доходак иако постоји систем пореза на добит, а порез на додату вредност у износу од 5% успостављен је 2018.[22]

Растући међународни профил УАЕ довео је до тога да су препознати као регионална и средња сила.[23][24] УАЕ су члан Уједињених нација, Арапске лиге, Организације за исламску сарадњу, OPEC, Покрета несврстаних и Савета за сарадњу у Заливу.

Географија

[уреди | уреди извор]

Уједињени Арапски Емирати леже на Арабијском полуострву. Земље са којима граниче су Оман, Саудијска Арабија и Катар. Земља се простире на северу од Персијског залива на југ до Оманског залива.

Мапа УАЕ

Геологија и рељеф

[уреди | уреди извор]

Пешчана пустиња заузима већину земље, са планинама на североистоку (највиши врх Јибир на планини Хаџар, 1.527 m). Дуж обале се налазе слане равнице.

Флора и фауна

[уреди | уреди извор]
Стабла акације која расту у пустињским предграђима у близини Фуџејре.

Историја

[уреди | уреди извор]

Становници подручја данашњих УАЕ крајем 18. и почетком 19. века нападали су британске бродове у Персијском заливу и Индијском океану. Британско царство одговорило је 1819. и низом уговора ставио државе југоистока Арапског полуострва под своју контролу, преузимајући одбрану и спољну политику, а остављајући унутрашње уређење углавном недирнутим.

Након британског повлачења 1971. Катар и Бахреин одлучили су се за потпуну независност, а осталих седам емирата за уједињење.

Прва деценија независности протекла је у знаку борбе двају највећих емирата, Абу Дабија и Дубаија око степена централизације. Године 1979. постигнут је договор о подели највиших функција у земљи према којем место председника заузима емир Абу Дабија, а премијера емир Дубаија.

Након заоштравања политичких прилика у регији почетком 80-их, Емирати су се приближили земљама Запада, посебно САД, иако нису безрезервно подржали напад на Ирак 2003.

Административна подела

[уреди | уреди извор]
Административна подела УАЕ
Распоред мањих конститутивних емирата унутар УАЕ

Уједињени Арапски Емирати су федерација подељена у седам емирата. Дубаи је најнасељенији емират са 35,6% становништва у држави. Емират Абу Даби има највећу површину.

Становништво

[уреди | уреди извор]

Становништво

[уреди | уреди извор]

Држава Уједињених Арапских Емирата је најразноликија држава блиског истока у погледу становништва. Средином 1980-их година велики број људи из јужне Азије је емигрирао у УАЕ. Високи стандард живота и висока могућност запошљавања је привукао велики број Индијаца и Пакистанаца. 2006. године, у УАЕ било је пријављено око 1,2 милиона држављана Индије и око 300.000 држављана Пакистана[25]. Становништво УАЕ чине:

  • Емирати (локални Арапи) 16,6%
  • Арапи из других арапских земаља 23%
  • Држављани земаља јужне Азије 42,3%
  • Држављани земаља из остатка Азије 12,1%
  • Остали 6%

Најнасељенији град је Дубаи са око 3.6 милиона становника. Остали велики градови су Абу Даби, Шарџа и Фуџаира.

Градско становништво УАЕ чини око 88%.[26]. Остатак становништва живи у малим местима и селима раштркано по целој земљи и у местима саграђеним око нафтних поља.

Култура и религија

[уреди | уреди извор]

Симболи и традиције ислама су доминантни у култури и религији УАЕ. Влада УАЕ улаже велика финансијска средства како би се традиционална култура земље сачувала. Главни владин центар који ради на очувању уметности, религије и културе је у Абу Дабију, и зове се Абу Даби Културна Фондација.

У УАЕ се може наћи велики број цркава, као и у суседним муслиманским земљама које су толерантне према другим религијама. Како велики проценат становништва чине досељеници из јужне Азије саграђен је и велики број ресторана и културних центара ових земаља. Број европских културних центара и школа које данас постоје у УАЕ је скроман.

Поред традиционалних трка камила и неки други спортови постају све популарнији. Најпопуларнији спортови међу локалним становништвом су голф и коњске трке. Сваког марта, најбогатија трка коња на свету се одржава у Дубаију, у којој прва награда износи 6 милиона долара. Трка се назива Светско првенство Дубаи.

Фудбалска репрезентација УАЕ се квалификовала за Светско првенство у фудбалу 1990. године. Ово је био трећи пут за редом да су се арапске земље квалификовале за ово првенство (1982. године Кувајт и Алжир, 1986. године Мароко и Алжир, 1990. године Египат и УАЕ).

Празници

[уреди | уреди извор]
ДатумНазивЛокални називАрапски
1. јануарНова година-رأس السنة الميلادية
ВарираДан жртвовањаИд ул-Адхаعيد الأضحى
ВарираИсламска нова годинаРас ал-Сана Ал Хиџријаرأس السنة الهجرية
6. августШеик Зајед ибн Султан ел Најан - Уједињење Емирата-عيد جلوس الشيخ زايد بن سلطان آل نهيان
ВарираНоћно путовањеИсра ва ел Мираџالإسراء و المعراج
2. децембарДан нацијеАл-Ид ел Ватаниالعيد الوطني
Вариракрај РамазанаИд ул-Фитрعيد الفطر

Привреда

[уреди | уреди извор]

Од 60-их година темељ привреде Емирата чини производња нафте. Данас се УАЕ сматра трећим произвођачем нафте на Блиском истоку и Средњем истоку, иза Саудијске Арабије и Ирана. Највећим резервама располаже Абу Даби, а претпоставља се да су резерве Дубаија при крају. У последње две деценије порастао је значај и других сектора, посебно трговине, финансија, индустрије и туризма. БДП је у 2004. био 25.200 УСД по становнику, мерено по ППП-у.

Напомене

[уреди | уреди извор]
  1. ^ арап. دولة الإمارات العربية المتحدة [Dawlat al-ʾImārāt al-ʿArabīyyah al-Muttaḥidah]
  2. ^ арап. الإمارات [al-ʾImārāt]

Референце

[уреди | уреди извор]
  1. ^ „Fact sheet”. United Arab Emirates. U.ae. Архивирано из оригинала 18. 11. 2023. г. Приступљено 31. 8. 2020. 
  2. ^ Stewart, Dona J. (2013). The Middle East Today: Political, Geographical and Cultural Perspectives. London and New York: Routledge. стр. 155. ISBN 978-0-415-78243-2. 
  3. ^ Day, Alan John (1996). Political Parties of The World. Stockton. стр. 599. ISBN 1-56159-144-0. 
  4. ^ „United Arab Emirates Constitution”. UAE Ministry of Justice. Архивирано из оригинала 11. 10. 2018. г. Приступљено 10. 10. 2018. 
  5. ^ „Statistics by Subject - Population”. Federal Competitiveness and Statistics Centre. Архивирано из оригинала 4. 12. 2023. г. Приступљено 2023-11-02. 
  6. ^ а б „World Economic Outlook Database, April 2024 Edition. (UAE)”. www.imf.org. International Monetary Fund. 16. 4. 2024. Архивирано из оригинала 16. 4. 2024. г. Приступљено 17. 4. 2024. 
  7. ^ „Human Development Report 2023/24” (PDF) (на језику: енглески). United Nations Development Programme. 13. 3. 2024. стр. 289. Архивирано (PDF) из оригинала 13. 3. 2024. г. Приступљено 13. 3. 2024. 
  8. ^ „The Federal Boundaries of the United Arab Emirates” (PDF). Архивирано (PDF) из оригинала 13. 7. 2023. г. Приступљено 28. 3. 2024. 
  9. ^ „United Arab Emirates Country Summary”, The World Factbook (на језику: енглески), Central Intelligence Agency, Архивирано из оригинала 2. 11. 2023. г., Приступљено 2023-11-02 
  10. ^ Siemund, Peter; Al-Issa, Ahmad; Leimgruber, Jakob R. E. (јун 2021). „Multilingualism and the role of English in the United Arab Emirates”. World Englishes (на језику: енглески). 40 (2): 191—204. ISSN 0883-2919. S2CID 219903631. doi:10.1111/weng.12507Слободан приступ. 
  11. ^ „The Federal Boundaries of the United Arab Emirates” (PDF). 
  12. ^ „United Arab Emirates's Constitution of 1971 with Amendments through 2004” (PDF). constituteproject.org. Приступљено 29. 10. 2017. 
  13. ^ Habboush, Mahmoud. (10 October 2013) Call to naturalise some expats stirs anxiety in the UAE Архивирано на сајту Wayback Machine (14. јул 2014). Uk.reuters.com. Retrieved 10 October 2015
  14. ^ „Labor Migration in the United Arab Emirates: Challenges and Responses”. migrationpolicy.org. 18. 9. 2013. Приступљено 12. 2. 2016. 
  15. ^ „United Arab Emirates country profile”. BBC News. 28. 9. 2016. Приступљено 23. 10. 2016. 
  16. ^ UAE population in 2020
  17. ^ „Production of Crude Oil including Lease Condensate 2016” (CVS download). U.S. Energy Information Administration. Приступљено 27. 5. 2017. 
  18. ^ U.S. Energy Information Administration, International Energy Statistics, accessed 17 January 2019.
  19. ^ „United Arab Emirates profile”. BBC News. 14. 11. 2012. 
  20. ^ Iyer, Srinivasan (30. 12. 2014). „Dubai International is world's busiest airport”. The National. Приступљено 4. 1. 2015. 
  21. ^ „IMF Data Mapper”. Imf.org. Приступљено 12. 2. 2016. 
  22. ^ Augustine, Babu Das (1. 1. 2018). „New era in UAE as VAT takes effect”. GulfNews. Приступљено 12. 7. 2018. 
  23. ^ Laipson, Ellen (3. 9. 2014). „The UAE and Egypt's New Frontier in Libya”. The National Interest. Приступљено 26. 10. 2014. 
  24. ^ Evans, Gareth (29. 7. 2011). „Middle Power Diplomacy”. Приступљено 26. 10. 2014. 
  25. ^ „Држављани Индије славе Дан Независности Индије у УАЕ”. Архивирано из оригинала 19. 10. 2006. г. Приступљено 17. 4. 2013. 
  26. ^ „Table 3.10 Урбанизација” (PDF). World Development Indicators. Светска Банка. Архивирано из оригинала (PDF) 25. 3. 2009. г. Приступљено 24. 10. 2006.  „(link to HTML page with the PDFs)”. Архивирано из оригинала 03. 02. 2007. г. Приступљено 17. 4. 2013. 

Литература

[уреди | уреди извор]

Спољашње везе

[уреди | уреди извор]

24° N 54° E / 24° С; 54° И / 24; 54

  翻译: