Glagolske perifraze u spanskom jeziku

UVOD:

 

„ Glagolske perifraze (perífrasis verbales)  grade se uglavnom od glagola koji se menja, koji je u nekim slučajevima povezan predlogom sa infinitivon, participom ili gerundom.(Llorente Vigil, 1999,17) Infinitiv, gerund ili particip u ovim konstrukcijama smatrani su za glavni glagol. Svakako, iako mogu postojati određene sličnosti između glagolske perifraze i glagolskog izraza (locución verbal), potrebno je  uočiti razliku između njih. Naime, glagolski izraz se sastoji iz glagola i neke druge vrste reči, dok je perifraza sastavljena isključivo od glagola. U perifrazi, glagol koji se menja ima ulogu pomoćnog i menja ili potpuno gubi svoje osnovno značenje.

 

KlASIFIKACIJE GLAGOLSKIH PERIFRAZA U ŠPANSKOM JEZIKU:

 Fransisko Mate Bon, (Francisco Matte Bon), Gomes Torego (Gómez Torrego) i neki drugi španski gramatičari zalažu se za klasifikaciju perifraza po strukturi i dele ih na perifraze sa infinitivom, participom prošlim i gerundom, a moguća je i podela perifraza po značenju .  U tom slučaju, ona bi bila drugačija i glasila bi: inkoativne perifraze  (perífrasis incoativas), durativne (durativas), perifraze koje označavaju yavršetak radnje (perífrasis terminativas), perifraze koje označavaju obavezu (perífrasis obligativas),aproksimativne (aproximativas), perifraze koje označavaju ponavljanje radnje (perífrasis reiterativas o repetitivas), one koje označavaju progresivnu radnju (progresivas), perifraze za verovatnoću (perífrasis de probabilidad) itd. Budući da su obe moguće klasifikacije tesno povezane, tokom o0vog rada pridržavaćemo se obe ovde pomenute, a sve to sa ciljem postizanja bolje preglednosti i funkcionalnosti. po vrednosti koju imaju, one mogu biti temporalne (temporales), ako se odnose na vreme vršenja radnje, modalne (modales) ukoliko označavaju obavezu, potrebu, verovatnoću itd, kao i aspektualne (aspectuales) ako određuju kategoriju koja bi se u srpskom jeziku mogla nazvati glagolskim vidom, to jest početak, svršetak radnje i dr.

 

 

 

 

INFINITIVNE PERIFRASTIČNE KONSTRUKCIJE:

 

INKOATIVNE PERIFRAZE:

 

ir a + infinitiv

 

Sve inkoativne perifraze, uključujući i ovu označavaju početak glagolske radnje. Ova konstrukcija koristi se da bi se iskazala bliska, gotovo neposredna budućnost." ova radnja počinje da se ostvaruje bilo u  nameri, bilo u objektivnoj stvarnosti.(Llorente Vigil, 25). Koristi se isključivo u formi koja nije povratna. Ukoliko bismo je upotrebili u povratnoj formi, sa glagolom irse, izgubila bi svoj perifrastični karakter, kao i kad bismo je stavili u bilo koje složeno vreme ili u  aorist (pretérito indefinido).

primeri upotrebe:

"Y ahora, qué vas a hacer, mujer?" (Allende, 1999,,55)

A šta ćeš sada da uradiš, ženo?[1]

Ovo je tipičan primer upotrbe ove perifraze u ynačenju bliske budućnosti. Ukoliko bismo ovu perifrazu stavili u imperfekat, imala bi značenje namere, što se jasno može videti iz primera koji sledi i njegovog prevoda:

"Iba a levantarse, pero ella reaccionó rápidamente".  (Freixas, 2001,24)

Hteo je (nameravao je) da ustane, ali ona je brzo odreagovala.

ponerse a + infinitiv:

Za ovu perifrazu važno je da označava početak radnje, koji uklučuje i to da je subjekat voljan da izvrši tu radnju.  "Ima jednu subjektivnu nijansu."(Llorente Vigil,29)

primer upotrebe:

"Y entonces, Manuelita se puso a preparar las maletas."( Altamirano,1976, 220)

A onda je Manuelita po;ela da sprema kofere. Ukoliko hoćemo da ovoj perifrazi damo notu bezličnosti, koristićemo je uglavnom uz glagole ya označavanje vremenskih prilika , kao što su llover, nevar itd. Ukoliko se ne koristi glagol ponerse u povratnom obliku, više neće biti reči o perifrazi.

 

empezar/comenzar a + infinitiv:

Kao što se već može zaključiti, reč je o perifrazama koje znače početak glagolske radnje. Što se upotrebe tiče, imaju isto značenje, s tom razlikom što je prva češća i ima blagu nijansu kolokvijalnog govora. Takođe,uz empezar a,kako objašnjava Ljorente Vihil, moguća je upotreba proklitičkih i enklitičkih oblika zamenica, dok uz drugu perifrazu, ona nije dozvoljena.

primer  upotrebe:

"Sigieron con la mirada a Santiago Nasar cuando empezó acruzar la plaza." (García Márquez,1999,21)

Pratili su pogledom Santjaga Nasara, kada je počeo da prelazi preko trga."

"Comenzó a descubrirse el día en el Oriente, cuando Don Quijote se levantó." (Cervantes, 1978,165)

Počelo se razdanjvati kad Don Kihot ustade.

 

echar (se) + infinitiv:

Označava nagli i neočekivani početak radnje.  Echar u kombinaciji sa infinitivom soristi se uz glagole kretanja kao što su correr, andar itd. Česta upotreba ove perifraze je u aoristu, dok se u drugim vremenima ne koristi. Povratna forma ovog glagola najčešće se kombinuje sa glagolima llorar i reír.

 

primeri ipotrebe:

"Ella vaciló un momento y echó a correr,espantada."( García Márquez,1999 ,20)

Ona je oklevala za trenutak i počela da trči, uplašena.

"Fresnos se echó a reír a carcajadas. ( Freixas, 2001,,32)

Fresnos prasnu u grohotan smeh.

"Lo dijo la joven echándose a llorar" (Altamirano, 1976,51)

To reče devojka briznuvši u plač.

 U ovom slučaju namerno smo naveli veći broj primera da bi se videle raynovrsne mogućnosti prevoda ove konstrukcije na srpski jezik. Pošto je echarse a  jača nijansa od empezar a , prirodno je da ćemo je prevesti sa briznuti u plač, odnosno prsnuti u smeh, jer se tako postiže jači efekat, nego da smo u prevodu ostavili bilo kakvu mogućnost sa glagolom početi. Uz glagol perder, ova perifraza gubi svoje inkoativno značenje i dobija konotaciju pokvariti, upropastiti, uništiti. U značenju  leći, ovo nije glagolska perifraza.

 

romper a + infinitiv:

 

Ova konstrukcija ima slično značenje kao i prethodna,s tim što ova ima u sebi nijansu naglog ineočekivanog početka radnje. Koristi se uz glagole llorar, reír, gritar itd.

 

primer upotrebe:

"La vieja cayó al suelo y rompió a llorar" (Altamirano, 1976,100)

Starica pade na pod i briznu u plač.

U ovu vrstu perifraza sa infinitivom ubrajaju se još i liarse a, meterse a i darle por, ali pošto smatramo da njhova upotreba nije tako česta u španskom jeziku, samo ćemo ih pomenuti.

 

PERIFRAZE KOJE OZNAČAVAJU ZAVRŠETAK RADNJE

"One označavaju radnje koje su se završile ili je njihov kraj blizu" (Llorente Vigil, 35)

 

acabar de + infinitiv:

Ovo je, svakako, najznačajnija perifraza ove vrste i najčešće spominjana po raznim udžbenicima i gramatikama. Označava blisku prošlost, nastalu neposredno pre momenta u kome se govori. Koristi se , osim prezenta, i u imperfektu. (pretérito imperfecto).

 

primer upotrebe:

"La Maestra Inés anunció que acababa de cercenarle el cuello a un huésped de su pensión." (Allende1999,55,)

Učiteljica Ines je objavila da je upravo prerezala vrat jednom gostu njenog pansiona.

Kao što se iz priloženog može uočiti, u srpskom prevodu stoji reč upravo uz glavni glagol, čime se naglašava nijansa neposredne prošlosti, koja je u španskom jeziku označena perifrastičnom konstrukcijom. U odričnom obliku, ova perifraza označava blaži oblik negacije.

 

primer upotrebe:

"No acabo de entender la situación, dijo ella." (Mendoza, 2000,,27)

Ne razumem baš najbolje ovu situaciju, rekla je ona. Dakle, ovde se vrlo jasno uočava razlika između značenja ove perifraze u potvrdnom i odričnom obliku.

 

dejar de + infinitiv:

"Izražava prekid radnje iiskazane subjektom." (Matte Bon, 2000,163) Takođe služi za označavanje prestanka neke do tada uobičajene radnje, navike i sl.

 

primer upotrebe:

"Deja de llorar y prepárate para mañana." (Altamirano,1976,219)

Prekini da plačeš i spremi se za sutra.

U negativnoj formi, značenje ove perifraze je nešto drugačije, naime ovako upotrebljena,označava neprekinutu radnju.

 

primer upotrebe:

"No se dejó de reír Don Quijote de la simplicidad de su escudero." (Cervantes, 1976,131)

Don Kihot nije prestajao da se smeje prostoti svoga štitonoše. Razlike su i ovde uočljive već na prvi pogled. U prvom primeru, reč je o prekidanju navike plakanja, a u drugom o kontinuitetu glagolske radnje. Ukoliko koristimo izraz dejarse de, hoćemo da utičemo na sagovornika da prekine sa nekom vrstom navike, radnje i sl.

 

primer upotrebe:

"Déjate de ilusiones, hombre." (Vázquez Montalbán, 2001,192)

Okani se iluzija,čoveče.

 

llegar a + infinitiv:

Vrlo često značenje ove perifraze uzima se kao sinonim za glagole lograr, conseguir i druge sličnog značenja, jer kazuje radnju za koju je potreban izvestan napor i trud.

 

primer upotrebe:

"El amor de Lusina,un año más tarde llegó a curar aquella herida que seguía sin cerrarse." (Díez, 2000,35)

Lusinina ljubav uspela je da izleči onu ranu koja još uvek nije zarastala.

 

PERIFRAZE ZA  OZNAČAVANJE OBAVEZE:

 

Svakako najpoznatija perifraza ove vrste je tener que + infinitiv, koja označava obavezu ili potrebu da se neka radnja izvrši.

 

primer upotrebe:

"Tenía que resolver algunos asuntos en el banco,dijo el bandido."(Mendoza,2000,43)

Morao sam da rešim neke poslove u banci, reče bandit.

Pored ove perifraze, koriste se još i haber de +infinitiv, haber que + infinitiv, i deber + infinitiv. Prva od navedenih konstrukcija koristi se često u književnosti i u učenom govoru.

primer upotrebe:

"Esta noche he de gozalla." (Molina, 1975,180)[2]

"Ove noći moram uživati u njoj."[3]

 

haber que + infinitiv:

 Ova perifraza koristi se u bezličnom obliku i ima značenje kao i prethodne dve, što će se jasno videti u primeru koji sledi:

"No hay que hacer caso a las mujeres." (Díez,2000,27)

Ne treba slušati žene.

 

Ovde smo preveli našim bezličnim glagolom  trebati, da bismo postigli isti efekat kao u španskom jeziku. Perifraza sa glagolom deber,često se koristi, ima značenje obaveze i sinonimna je sa  već pomenutom tener que  perifrazom. Sledi primer:

"Todas esas cosas  a Payo Losa le hacen pensar que una de las asignaturas de carrera deberíahaber sido investigación policial." (El País,17 de noviembre de 2003)

Sve te stvari Paja Losu navode na pomisao da bi jedan od školskih predmeta morala biti policijska istraga. Iako se upotreba ove konstrukcije često meša sa konstrukcijom deber de+ infinitiv, njihova značenja sasvim su različita Naime, ova druga perifraza, ima aproksimativnu vrednost. "Izražava pretpostavku, nedostatak sigurnosti". (Llprente Vigil,48)

 

primer upotrebe:

 

"Debió de sentirse de veras muy inquieto para preguntárselo a su esposa."(García Márquez,2002,18)

Mora da je bio zaista jako uznemiren da bi to pitao svoju suprugu. kao što se vidi iz prevoda, srpkom rečju da ukayali smo na pripovedačevu nesigurnost u postupak osobe koja govori.

 

PERIFRAZA ZA RADNJU KOJA SE PONAVLJA

 

Kada kažemo volver a+infinitiv, mislimo na radnju koja se ponavlja. Sinonimna je sa konstrukcijama otra vez, de nuevo ili sa prilogom  nuvamente. Najčešća je u futuru, perfektu i aoristu.

 

primer  uporebe:

"Volvió a fijar los ojos en Fresnos y prosiguió."(Freixas,2001, 32)

Ponovo je uprla pogled u Fresnosa i nastavila.  Da bismo u srpskom jeziku postigli vrednost perifraze,  preveli smo rečenicu unoseći reč ponovo. Druga mogućnost prevoda bila bi sa rečju opet.

 

GLAGOLSKE PERIFRAZE SA GERUNDOM

 

"Upravo nesvršeni karakter koji ima gerund karakteriše ove perifraze."(Llorente Vigil,1999,51) Važno je uočiti i to da gerund dolazi odmah posle glagola koji se menja, bez prethodnog uvođenja predloga ili nekog vezničkog izraza.

 DURATIVNE PERIFRAZE:

 

U ovu podgrupu spadaju  perifraze sa glagolima estar, andar, ir i venir.

estar + gerund:

 

Kod upotrebe ove glagolske konstrukcije važno je znati da označava radnju koja se dešava u samom trenutku govora, ukoliko je u prezentu. "To je kratka i konkretna radnja koja se odvija u jednom određenom trenutku."(Llorente Vigil, 1999,53).

 

primer upotrebe:

"Pero ella estaba descartando con un gesto cualquier hipotética objeeción." (Freixas,2001,36)

Ali ona je jednim pokretom odbacivala svaki mogući prigovor. Gramatička pravila  španskog jezika ne dozvoljavaju da se estar + gerund koristi zajedno sa glagolima tener, saber, poseer i njihovim sinonimima, ako ovi glagoli imaju svoje primarno značenje. Ona ne služi ya iskazivanje radnji koje se ponavljaju, jer je za njih potrebno koristiti običan preyent ili imperfekat

 

andar + gerund:

U ovoj perifrazi glagol andar potpuno gubi svoje prvobitno značenje,jer više ne znači ići, već zajedno sa gerundom služi za označavanje  razvoja neke radnje. Ljorente Vihil smatra da govornik  daje ovoj perifrayi negativan prizvuk.

 

ir +gerund:

"Koristi se da bi se uvela izvesna ideja o nepretka u razvoju nekog procesa. "(Matte Bon, 2000,153). Ova radnja odvija se polako, korak po korak. Pogodna je za opisivanja, kako u prošlosti, tako i u sadašnjosti.

 

primeri  uporebe:

"Si ha caído en manos de los civiles, habrá que ir liando el petate."(Mendoza,2000,49)

Ako je dopao u ruke civilima, moraćemo polako da kupimo prnje. U prevodu je reč polako upotrebljena upravo iz razloga što treba naznačiti sporost i postepenost odvijanja glagolske radnje.

"Y me voy convinciendo de que existe una rara justicia amorosa." (Díez, 2000,15)

I malo po malo uveravam se da postoji neka čudna ljubavna pravda.

 

PERIFRAZE ZA OZNAČAVANJE KONTINUITETA RADNJE

 

Označavaju radnju koja traje dugo. Ona je započela u prošlosti, pre trenutka govora i još uvek se odvija u momentu kada se o njoj govori, ali nije završena.

 

llevar +gerund:

Izražava trajanje radnje u određenom periodu, pokazujući početak i kraj tog perioda. Upravo iz tog razloga uz nju uvek ide neka vremenska odrednica (prilog, neki izraz i sl.).

 

primer upotrebe:

 

"Llevo tanto tiempo pensando en lo que quiero decirle." (Freixas,2001,49)

Već duže vreme razmišljam o onome što želim da Vam kažem.

ova perifraza ne dozvoljava upotrebu direktnog objekta, jer glagol llevar ovde nema svoje osnovno značenje nositi, te zbog toga nije prelazni glagol.

 

seguir/continuar + gerund:

 

Pošto glagoli u ovoj konstrukciji ne gube u potpunosti svoje prvo značenje, ona se po nekim gramatičarima ne bi mogla svrstati u prave perifraze. Ona označava radnju koja je u jednom momentu započeta, ali još uvek traje.

 

primer upotrebe:

"Afuera continuaba lloviendo a cántaros." (Freixas,2001,23)

Napolju je i dalje padala kiša kao iz kabla.

"Pero, era, siguió la mujer hablando, una felicidad proyectada hacia el porvenir…" (Freixas, 2001,19)

Ali, bila je to, nastavi žena sa pričom, sreća usmerena na budućnost. U ovom slučaju, glagol seguir preveden je bukvalno, što samo govori u prilog činjenici da ovaj glagol nije izgubio svoje osnovno značenje.

 

PERIFRAZE ZA ZAVRŠENU RADNJU:

 

acabar/terminar + gerund:

 

I ova konstrukcija nije prava perifraza, zato što glagoli upotrebljeni u njoj zadržavaju svoje prvobitno značenje. Njome se izražava vrhunac, odnosno okončanje neke radnje, ali ne baš sa nekim željenim ishodom.

"Mi hermana acabó mordiéndose por dentro para no llorar."(García Márquez, 1999,27)

Na kraju, moja sestra se izjedala iznutra da ne bi plakala.

 

PERIFRAZE SA PARTICIPOM PROŠLIM

za razliku od perifraza sa gerundom koje su nesvršenog karaktera, participske perifraze isključivo svršene, što znači da iskazuju  svršenu radnju. Ako glagolu umesto participa prošlog dogamo pridev, dobijena konstrukcija neće biti perifrastična. One semantički mogu biti svrstane u perifraye za označavanje završene radnje, a mogu biti i durativne.

 

tener + particip:

 

 

Ova perifraza se koristila umesto glagola haber prilikom građenja  složenih vremena, što danas nije slučaj. U savremenom španskom jeziku ona ima vrednost rezultat radnje. Ukoliko uz ovu perifrazu ide i direktni objekat, on se mora slagati sa participom u rodu i broju.

primer upotrebe:

 

"Y  el muchacho ya tenía preparadas sus cosas." (Vázquez Montalbán.2001,292)

A mladić je već imao spremne svoje stvari. Ovde bismo možda mogli i ostaviti glagol spremiti, ali bi se onda  izgubila vrednost perifraze na španskom jeyiku.

llevar + particip:

 

Po značenju i  upotrebi slična je prethodnoj. u njoj je radnja ostvarena pre momenta govora. radnja ove konstrukcije nije se definitivno završila. (primer potraziti posle i  umetnuti ga)

dejar + particip:

 

 Ni ovde nije reč o tipičnom primeru glagolske perifraze, jer glagol u ulozi pomoćnog ne gubi svoje izvorno značenje.

 

primer upotrebe:

"Pero todo el mundo me dejó desolado y sin consuelo alguno." (Díez,2000,17)

Ali svi su me ostavili očajnog i bez ikakve utehe.

 

quedar + particip:

 

Ova perifraza ima pasivni karakter. Može da zameni konstrukciju  ser + particip, što će se lepo videti iz primera koji sledi:

" Quedó sabido que él se quería casar con Ángela Vicario." (García Márquez, 1999,33)

Bilo je poznato da onželi da se oženi Anhelom Vikario.

Ako želimo da izrazimo neko raspoloženje, uzećemo perifrazu u povratnom obliku, a za tou nastavku sledi primer:

"La mujer se quedó atónita al escuchar eso." (Freixas,2001,18)

Žena je ostala zapanjena čuvši to. Za razliku od prethodne koja je aktivna, ova perifraza može imati samo pasivno značenje.

 

dar por + particip:

Ova konstrukcija  nije baš tipična perifraza. Neki gramatičari svrstavaju ga u grupu glagolskih izraya ili lokucija o kojima je bilo reči u uvodu rada. Često se koristi u značenju glagola considerar/ smatrati. Obično se uz nju upotrebljavaju  participi glagola terminar, morir, explicar, ganar i perder.

primer upotrebe:

"Lorenzo Fresnos daría por terminada la visita." (Freixas,2001,44)

Lorenso Fresnos bi smatrao posetu okon;anom.

 

DURATIVNE PERIFRAZE

Prva u nizu durativnih perifraza je estar + particip, koja ima pasivni karakter. Koristi se u prezentu, ili imperfektu i to u indikativu.

 

primer upotrebe:

"Que no ves lo agotada que estoy?" (García Sánchez,)

Zar ne vidiš koliko sam iscrpljena?

 

andar + particip:

Po značrnju i upotrebi slična je prethodnoj. Obično se koristi uz preocupado, despistado i njima slične glagole.

 

primer upotrebe:

"Mi tía Eredia anda muy preocupada por mí en los últimos días. (Díez,2000,34)

Moja tetka Eredija je vrlo zabrinuta za mene poslednjih dana.

 

seguir + particip:

Ovo je zapravo neprava perifraza jer glagol seguir  u njoj ne menja svoje osnovno značenje. U odnosu na seguirsa gerundom, ima pasivnu vrednost, a njeno značenje je estar aún + particip.

 

ZAKLJUČAK:

 

Budući da glagolske perifraze, njihova struktura, upotrebe i značenja mogu predstavljati problem  govornicima španskog kao stranog jezika, u ovom radu bilo je reči o pojmu perifraze, razlikama u odnosu na glagolske izraze, klasifikacijama i vrednostima koje one mogu imati u rečenici. sve perifraze grupisali smo u tri velike vrste: infinitivnr, gerundivne I participske, u ukviru kojih je bilo reči o svakoj njihovoj podvrsti. U radu je bilo obilje slikovitih primera, kako iz književnosti, tako i iz dnevnog lista  El País, da bismo pokazali koliko je njihova upotreba česta u savremenom španskom jeziku. Prevođenjem istih pokušali smo da ukažemo na neke sličnosti i razlike između sistema španskog i srpskog jezika, a u nekim slučajevima pribegavali smo bukvalnom prevodu, kako bismo razumevanje perifraza učinili lakšim i bližim našem govorniku.

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

BIBLIOGRAFIJA:

1. priručnici:

 

Gómez Torrego, Leonardo, Perífrasis verbales, sintaxis,semántica y estilística,Arco Libros, Mardid, 2002

Fernández de Castro, Félix, Las perífrasis verbales en el español actual, Gredos, Madrid, 1999

Llorente Vigil, Covadonga, Perífrasis verbales, Colegio de España, Salamanca,1999

"Perífrasis verbales"in: Matte Bon, Francisco, Gramática comunicativa del español,vol. I, Edelsa, Madrid,2000, pp.135-169

 

1. citirana dela:

 

Allende, Isabel,Cuentos de Eva Luna, Plaza & Janés editorial, Barcelona, 1999

Altamirano, Ignacio Manuel, El Zarco, Casa de las Américas, La Habana,1976

Cervantes, Miguel de, El ingenioso hidalgo Don Quijote de la Mancha,vol.I, Castalia, Clásicos Castalia, edición de Luis Andrés Murillo, Madrid, 1978

Díez, Luis Mateo, Amores, Alfaguara, Madrid, 2000

El País,27 de noviembre de 2003

Freixas, Laura, Cuentos a los cuarenta, Destino, Barcelona,2000

García Márquez, Gabriel,Crónica de una muerte anunciada, Mondadori, Barcelona, 1999

---- 2002, Del amor y otros demonios,Plaza & Janés editorial, Barcelona

---- 1999, Relato de un náufrago, Mondadori, Barcelona

García Sánchez, Javier, El alma fatal, Seix/Barral, Barcelona, 2000

Mendoza, Eduardo de, El año del diluvio, Seix -Barral,Barcelona,2000

Molina, Tirso de, el vergonzoso en el palacio, El burlador de Sevilla y convidado de piedra, Espasa - Calpe, Clásicos castellanos, edición, prólogo y notas de Américo Castro, Madrid,1975

 Vázquez Montalbán, Manuel, El pianista, Mondadori, Barcelona, 2001

 

 

[1] Prevode primera uradio je autor rada.

[2] U književnosti sedamnaestog veka bila je česta pojava da se glasovi r i l izjednačavaju, kada se nađu jedan do drugog. Ova pojava naziva se asimilacija (la asimilación). Savremeni oblik glasi gozarla.

[3] Iako postoji književni prevod ovog dela, odlučili smo se da samostalno prevedemo ovu rečenicu da bismo istakli  značenje perifraze.