Врба

Врба
	Жалосна врба
Научна класификација
Царство:	Plantae
Кладус:	Tracheophytes
Кладус:	Angiospermae
Кладус:	Eudicotidae
Кладус:	Rosids
Ред:	Malpighiales
Породица:	Salicaceae
Племе:	Saliceae
Род:	Salix; L.
Врсте
	Salix acutifolia ; Salix alaxensis - аљаска врба; Salix alba - бела врба; Salix alpina - алпска ива; Salix appendiculata - крупнолиста врба, велелисна ива; Salix arbuscula ; Salix arbusculoides; Salix arctica ; Salix atrocinerea; Salix aurita - уваста врба, увата ива; Salix babylonica - жалосна врба; Salix bakko; Salix barrattiana ; Salix bebbiana ; Salix boothii ; Salix bouffordii; Salix brachycarpa; Salix cacuminis; Salix candida ; Salix caprea - ива; Salix caroliniana ; Salix chilensis; Salix cinerea - барска ива; Salix cordata; Salix daphnoides - пепељкаста врба; Salix discolor ; Salix eastwoodiae; Salix eleagnos - сива врба; Salix eriocephala; Salix exigua; Salix foetida ; Salix fragilis - крхка врба, крта врба; Salix geyeriana; Salix glauca; Salix hainanica; Salix helvetica; Salix herbacea - зељаста врба; Salix humboldtiana ; Salix humilis ; Salix interior; Salix kusanoi; Salix lanata; Salix lapponum - лапландска врба; Salix lasiandra; Salix lasiolepsis; Salix lucida ; Salix matsudana ; Salix mucronata; Salix myrsinifolia; Salix myrsinites; Salix nigra ; Salix pedicellaris ; Salix pentandra - ловоролисна врба; Salix petiolaris; Salix phylicifolia; Salix planifolia; Salix polaris ; Salix pseudo-argentea; Salix purpurea - црвена врба, ракита; Salix pyrifolia; Salix repens ; Salix reticulata — мрежаста врба; Salix retusa - врба пећинарка, патуљаста врба, туполисна врба; Salix rosmarinifolia - рузмаринолисна врба; Salix salicicola; Salix scouleriana ; Salix sericea; Salix serissima ; Salix sitchensis; Salix tetrasperma; Salix thorelii; Salix triandra - бадемолисна врба; Salix viminalis - кошарачка врба, кошарашка врба, беква; Salix waldsteiniana - Валдштајнова врба

Врба (Salix) је род биљака из породице врболике лишћаре^[1] (Salicaceae).^[2] Постоји око 350 врста врбе, различитих животних форми — најчешће је у питању дрво, мада може имати и форму жбуна, или приземне биљке.

Опис

Кора стабла је сива и испуцала. Гране су танке и доста савитљиве, мада често долази до ломљења грана због њихове кртости. Лист је углавном узак и зашиљен на врху, тамнозелене боје на лицу и нешто свјетлији на наличју.

Врба је дводома (диецка) биљка — постоје мушке и женске биљке, које носе једнополне цветове. Плод садржи многобројна семена која се лако расејавају, а која сазревају понекад и истовремено са цветањем.

Расте обично на влажним подручјима, уз реке или на мочварној подлози.

Лековита својства

Врба поседује и лековита својства. Њена кора се од давнина користи за прављење чаја који ублажава болове и поспешује излучивање отровних материја из организма. Осим коре користе се и младице са пупољцима на врху.

Данас се користи кора беле врбе^[3](Salix alba), док је у прошлости било популарно лишће за домаћу израду лекова. Кора се сакупља када почну сокови, у рано пролеће. Од ње се праве тинктура, екстракт, прах или чај. Најважнији састојак коре је салицин. Врба је међу првим научно истраженим биљкама. Још у XIX веку је француски хемичар Лерокс извукао активни састојак из коре врбе и назвао га салицин, а од 1852. године салицин се производи синтетички да би 1899. године био произведен први аспирин.

Сличан састав имају и сродне врсте Salix caprea (ива) и Salix purpurea (ракита, црвена врба) па се могу употребљавати у исте сврхе.

Кора се препоручује против многих стања упале, укључујући ту и реуму и артритис (костобоља). Помаже при снижавању телесне температуре и стању грознице. Ослобађа од неуралгије, главобоље и осталих општих болова. Благи горки укус је особина која јој омогућава дејство стимуланса система за варење па се користи код гастро обољења.

Због садржаја салицина треба водити рачуна да не дође до предозирања, дакле строго придржавање у количини и дужини употребе (не дуже од 3-4 недеље). Особе преосетљиве на аспирин и оне код којих је чир активан не би требало да користе препарате од врбе.

Извори

^ ^а ^б ^в ^г ^д ^ђ ^е ^ж ^з ^и ^ј ^к ^л ^љ ^м ^н ^њ ^о ^п ^р ^с ^т „Врболике лишћаре”. bioras.petnica.rs. Архивирано из оригинала 17. 09. 2018. г. Приступљено 17. 09. 2018.
^ Мишић, Милан, ур. (2005). Енциклопедија Британика. В-Ђ. Београд: Народна књига : Политика. стр. 79. ISBN 86-331-2112-3.
^ „BELA VRBA PROTIV BOLOVA, ZA REUMU, PROTIV ALCHAJMERA”. Lečenje Biljem (на језику: српски). 16. 12. 2016. Приступљено 16. 12. 2019.

Спољашње везе

Salix purpurea

Овај чланак везан за дрвеће је клица. Можете допринети Википедији тако што ћете га проширити.

[vrbolike-1] а ^б ^в ^г ^д ^ђ ^е ^ж ^з ^и ^ј ^к ^л ^љ ^м ^н ^њ ^о ^п ^р ^с ^т „Врболике лишћаре”. bioras.petnica.rs. Архивирано из оригинала 17. 09. 2018. г. Приступљено 17. 09. 2018.

[британика_2-2] Мишић, Милан, ур. (2005). Енциклопедија Британика. В-Ђ. Београд: Народна књига : Политика. стр. 79. ISBN 86-331-2112-3.

[3] „BELA VRBA PROTIV BOLOVA, ZA REUMU, PROTIV ALCHAJMERA”. Lečenje Biljem (на језику: српски). 16. 12. 2016. Приступљено 16. 12. 2019.

[1]

[2]

[3]

Нормативна контрола
Државне	Француска BnF подаци Немачка Израел Сједињене Државе Јапан Чешка
Остале	Енциклопедија Британика