Закарпатска област

Закарпатска област
Застава Грб
Држава	Украјина
Админ. центар	Ужгород
Највећи град	Ужгород, Мукачево
Службени језик	украјински
Гувернер	Васил Губаљ
Површина	12.777 km2
Становништво	2014.
— број ст.	1.259.068
— густина ст.	98,54 ст./km2
— ISO 3166-2	UA-21
Поштански број	88-90xxx
Позивни број	+380 31
Званични веб-сајт

Закарпатска област (укр. Закарпатська область), позната и по називу Закарпатје (укр. Закарпаття), је једна од области Украјине. Административни центар је град Ужгород.

Закарпатска област јесте најзападнији регион Украјине. У том региону се налазе гранични прелази са Словачком, Мађарском и Румунијом.

Историја

У прошлости је овај регион био познат као Транскарпатска област, Транскарпатија, или историјски као Карпатска Русија, или Русинија. Словени су се на ово подручје доселили у 4. веку. У 7-8. веку, словенско племе Бели Хрвати је живело на овој територији. У 9-10. веку, регион је био део Бугарског царства, а у то време се помиње и локални владар кнез Лаборец, који је био бугарски вазал. У 10-11. веку регион је био део Кијевске Русије. После тога регион долази под власт Угарске, а у 13. веку је, под сизеренством Угарске, великим делом ове регије владао рутенски племић кнез Ростислав. Током колапса централне власти у Угарској, крајем 13. и почетком 14. века, регијом су владали фактички независни локални владари Амаде Аба и Миклош Пок. Један део регије је у то време припадао словенској краљевини Галиција-Волинија.

У 16. веку регион је подељен између Хабзбуршке монархије и вазалне османске кнежевине Трансилваније. За време Првог светског рата Закрпатија је са Галицијом била поприште великих боја руске и аустроугарске војске. Касније ће цео регион припасти Трансилванији, да би 1699. године у целости припао Хабзбуршкој монархији. После пропасти Монархије, 1918. године, регион ће постати део Западноукрајинске народне републике, а потом део Чехословачке. 1927. године регион постаје једна од покрајина Чехословачке, да би прогласио независност 1939. године. Међутим, убрзо након тога регион окупира и анектира Хортијева Мађарска. Доласком совјетске Црвене армије 1944. године, регион улази у совјетску сферу утицаја: биће званично прикључен Совјетском Савезу 1945. а совјетској Украјини 1946. године.

• 
  Западноукрајинска народна република 1918. године
• 
  Провинције Чехословачке 1928-1938. године
• 
  Независна Карпато-Украјина 1939. године

Демографија

Националност	1989.	2001.	Матерњи језик	2001.
Украјинци	78,4%	80,5%	Украјински језик	81,0%
Мађари	12,5%	12,1%	Мађарски језик	12,7%
Румуни	2,4%	2,6%	Руски језик	2,9%
Руси	4,0%	2,5%	Румунски језик	2,6%
Роми	1,0%	1,1%
Словаци	0,6%	0,5%
Немци	0,3%	0,3%