Банка
Банка је пословна организација, која нуди финансијске услуге за профит.[1] Традиционалне услуге банке укључују примање депозита новца, давање новца из депозита, процесовање новчаних трансакција и услуге кредитирања. Многе банке нуде подршку финансијских услуга предузећима, индустријским и другим врстама компанија и корпорација, у циљу увећавања профита; нпр., кредитирање, пакети осигурања, разна финансијска улагања, подршку у размјени тржишних добара.[2] У суштини, банка посредује између финансијски суфицитарних трасактора, стварајући сопствене обавезе према њима, и финансијски дефицитарних трасактора и сектора, стварајући потраживања од њих. На обавезе банка даје пасивну каматна стопу, а на потраживања активну. Разлика између активне и пасивне каматне стопе представља профит банке.
Појам Банка потиче од латинске речи banco, која означава клупу (тезгу, у данашњем смислу шалтер). Прва модерна банка, Банка Светог Ђорђа (Casa di Sant Giorgio) је основана 1407 год. у Ђенови у Италији.[3]
Историја
[уреди | уреди извор]Данас банке пружају разноврсне услуге, али оне заправо имају два главна задатка. Први је задатак примање улога од људи и чување њихова новца док им изнова не затреба; и други, да дају новац у зајам људима који су им за то вољни платити камату. Због тога је банкарство старо колико и историја. У старом Вавилону, Египту и Грчкој људи су се бавили банкарством. Храмови су обично били места где се улагао новац. У Риму је 210. године пре наше ере објављена уредба којом се на Форуму одређује место за мењаче новца. Међутим, у средњем веку узимање камата се сматрало грехом, па су неке земље забрањивале својим грађанима да оснивају банке. Наравно, неки су се људи и даље тиме бавили. Тако су у средњем веку мењачи новца у Италији обављали свој посао на улици, на клупи; клупа се на италијанском језику каже банцо, па је отуда и дошао назив "банка". Савремено банкарство први пут се јавило у Венецији 1587. године, када је основана Banco di Rialto. Та је банка примала улоге и дозвољавала улагачима да пишу чекове на новац што су га имали у банци. Године 1619. Banco del giro преузела је Banco di Rialto и давала признанице на уложено сребро и злато; те су признанице употребљаване као новац. Амстердамска банка, основана 1609, такође је издавала потврде које су употребљаване као "банчин новац". У Енглеској су златари истовремено били и банкари све до 1694. године, када је утемељена Енглеска банка, која је држала монопол на јавно банкарство у Енглеској све до 1825. године.[4] The most famous Italian bank was the Medici Bank, established by Giovanni Medici in 1397.[5] The oldest bank still in existence is Banca Monte dei Paschi di Siena, headquartered in Siena, Italy, which has been operating continuously since 1472.[6]
Банкарство
[уреди | уреди извор]Банкарство је систем пословања, у чијој основи се налази интерес. Најважнији посао банке као основног субјекта у систему банкарства је интерес на зајам - што значи да банка даје новац на зајам на одређено време а након истека тог периода добија новац назад уз увећану вредност-камату или интерес. Постоји много варијација али ово је суштина банкарства. Банка обавља и неке споредне делатности (нпр. инвестиционе, спонзорске) али све оне су у функцији оплођеног новца - за банкара новац који не доноси добит, него стоји неоплођен, је новац који губи вредност.
Банкарски послови
[уреди | уреди извор]Банкарски послови су послови које банке обављају по традицији или на основу законске регулативе. Ти послови банке, могу се поделити:
- билансним критеријумом
- Функционалним критеријумом
- по рочности
Према билансном критеријуму банкарски послови се деле на:
- Пасивне банкарске послове
- Активне банкарске послове
- Неутралне банкарске послове
- И Сопствене банкарске послове
По рочности банкарски послови се деле на:
- Краткорочне
- Средњорочне
- Дугорочне
Према функционалном критеријуму банкарски послови се деле на:
- послови мобилизације средстава
- кредитни послови
- комисиони послови
- сопствени послови
Врсте Банака
[уреди | уреди извор]Најстарије банке су биле универзалног карактера, јер су за своје комитенте обављале све врсте послова. Привредни развој, нарочито трговине и индустрије, условио је специјализацију банака. Тако да данас имамо:
Види још
[уреди | уреди извор]Глобализација у банкарској индустрији
[уреди | уреди извор]У модерном времену дошло је до огромних смањења препрека глобалној конкуренцији у банкарској индустрији. Повећање телекомуникација и других финансијских технологија, као што је Блумберг, омогућило је банкама да прошире свој досег широм света, јер више не морају бити блиски купци како би управљали својим финансијама и својим ризиком. Раст прекограничних активности такође је повећао потражњу за банкама које могу пружати различите услуге преко граница различитим националностима. Међутим, упркос овим смањењима баријера и расту прекограничних активности, банкарска индустрија није ни приближно глобализована као неке друге индустрије. У САД, на пример, врло мало банака се чак брине о Ригл-Ниловом закону, који промовише ефикасније међудржавно банкарство. У великој већини земаља широм света, тржишно учешће банака у страном власништву је тренутно мање од десетине свих тржишних удела банака у одређеној држави. Један од разлога што банкарска индустрија није у потпуности глобализована је да је погодније да локалне банке дају кредите малим предузећима и појединцима. С друге стране, за велике корпорације није важно у којој се држави налази банка, јер су финансијске информације корпорације доступне широм света.[7]
Референце
[уреди | уреди извор]- ^ „Bank of England”. Rulebook Glossary. 1. 1. 2014. Архивирано из оригинала 13. 07. 2018. г. Приступљено 13. 7. 2018.
- ^ Ђукић, Ђорђе; Бјелица, Војин; Ристић, Живота (2003). Банкарство. Београд: Економски факултет. ISBN 978-86-403-0535-8.
- ^ Macesich, George (30. 6. 2000). „Central Banking: The Early Years: Other Early Banks”. Issues in Money and Banking. Westport, Connecticut: Praeger Publishers (Greenwood Publishing Group). стр. 42. ISBN 978-0-275-96777-2. doi:10.1336/0275967778. Приступљено 12. 3. 2009. „The first state deposit bank was the Bank of St. George in Genoa, which was established in 1407.”
- ^ Hoggson, N. F. (1926) Banking Through the Ages, New York, Dodd, Mead & Company.
- ^ Goldthwaite, R. A (1995). Banks, Places and Entrepreneurs in Renaissance Florence,.
- ^ Boland, Vincent (12. 6. 2009). „Modern dilemma for world's oldest bank”. Financial Times. Приступљено 23. 2. 2010.
- ^ Berger, Allen N; Dai, Qinglei; Ongena, Steven; Smith, David C (1. 3. 2003). „To what extent will the banking industry be globalized? A study of bank nationality and reach in 20 European nations”. Journal of Banking & Finance. 27 (3): 383—415. doi:10.1016/S0378-4266(02)00386-2. Приступљено 28. 1. 2016 — преко Google Scholar.
Литература
[уреди | уреди извор]- Macesich, George (30. 6. 2000). „Central Banking: The Early Years: Other Early Banks”. Issues in Money and Banking. Westport, Connecticut: Praeger Publishers (Greenwood Publishing Group). стр. 42. ISBN 978-0-275-96777-2. doi:10.1336/0275967778. Приступљено 12. 3. 2009. „The first state deposit bank was the Bank of St. George in Genoa, which was established in 1407.”
- Ђукић, Ђорђе; Бјелица, Војин; Ристић, Живота (2003). Банкарство. Београд: Економски факултет. ISBN 978-86-403-0535-8.
- Andreades, Andreas Michael (2013). History of the Bank of England. Routledge.
- Cameron, Rondo (1967). Banking in the Early Stages of Industrialization: A Study in Comparative Economic History.
- Cameron, Rondo; et al. (1992). International Banking 1870–1914.
- Cassis, Youssef; Grossman, Richard S.; Schenk, Catherine R., ур. (2016). The Oxford Handbook of Banking and Financial History. New York: Oxford University Press. ISBN 978-0-19-965862-6.
- Feis, Herbert. Europe the World's Banker, 1870–1914 (1930) online
- Ferguson, Niall (2008). The Ascent of Money: A Financial History of the World..
- Ferguson, Niall. The House of Rothschild: Volume 2: The World's Banker: 1849-1999 (2000)
- Grossman, Richard S (2010). Unsettled Account: The Evolution of Banking in the Industrialized World Since 1800. Princeton University Press. 384 pages. Considers how crises, bailouts, mergers, and regulations have shaped the history of banking in Western Europe, the United States, Canada, Japan, and Australia.
- Hammond, Bray (1957). Banks and Politics in America, from the Revolution to the Civil War. Princeton University Press.
- Hudson, Peter James. "On the History and Historiography of Banking in the Caribbean." Small Axe 18. 1 (43): 22–37.
- Jaffe, Steven H., and Jessica Lautin (2014). Capital of Capital: Money, Banking, and Power in New York City. Columbia University Press.
- Kindleberger, Charles P. – A Financial History of Western Europe ISBN 0415378672
- Klebaner, Benjamin J (1990). American commercial banking: A history. Twayne.. online
- Kobrak, Christopher, and Wilkins, Mira, eds (2014). History and Financial Crisis: Lessons from the 20th Century. Routledge.
- Komai, Alejandro, and Gary Richardson. "A history of financial regulation in the USA from the beginning until today: 1789 to 2011." in Handbook of Financial Data and Risk Information I (2014): 385+.
- Lane, Nicholas (март 1953). „The Fathers of English Banking.”. History Today. 3 (3): 190—199.
- Meltzer, Allan H. A History of the Federal Reserve (2 vol. U of Chicago Press, 2010) on U.S.
- Michie, Ranald C (2016). British Banking: Continuity and Change from 1694 to the Present. Oxford UP. 334 pp. online review
- Murphy, Sharon Ann. Other People's Money: How Banking Worked in the Early American Republic (2017) online review
- Neal, Larry (2000). „How it all began: the monetary and financial architecture of Europe during the first global capital markets, 1648–1815.”. Financial History Review. 7 (2): 117—140..
- Rothbard, Murray N., History of Money and Banking in the United States. Full text (510 pages) in pdf format
- Soyeda, Juichi. A history of banking in Japan
- Berend, Ivan T (2012). An Economic History of Nineteenth-Century Europe: Diversity and Industrialization. Cambridge University Press.
- Berend, Ivan T (2006). An Economic History of Twentieth-Century Europe: Economic Regimes from Laissez-Faire to Globalization. Cambridge University Press.
- Bernstein, William J (2008). A Splendid Exchange: How Trade Shaped the World. Atlantic Monthly Press.
- Birmingham, David (2000). Trade and Empire in the Atlantic, 1400–1600. Routledge..
- Bowden, Bradley. "Management history in the modern world: an overview." in The Palgrave Handbook of Management History (2020): 3-22.
- Cipolla, Carlo M (1978). The economic history of world population.. online
- Coggan, Philip (2020). More: A History of the World Economy from the Iron Age to the Information Age. Hachette UK..
- Day, Clive. A History of Commerce.. New York [etc.]: Longmans, Green, and Co, 1921. online
- DeLong, J. Bradford (2022). Slouching Towards Utopia: An Economic History of the Twentieth Century. global history with stress on USA.
- Harreld, Donald J (2016). An Economic History of the World Since 1400. 48 university lectures
- Liss, Peggy K (1983). Atlantic Empires: The Network of Trade and Revolution, 1713–1826. Johns Hopkins University Press..
- Neal, Larry, and Rondo Cameron. A Concise Economic History of the World: From Paleolithic Times to the Present (5th изд.). (2015) 3003 edition online
- North, Douglass C., and Robert Paul Thomas (1973). The rise of the western world: A new economic history. Cambridge University Press.
- Northrup, Cynthia Clark, ed (2004). Encyclopedia of World Trade. Volumes 1-4: From Ancient Times to the Present. Routledge. . 1200pp online
- Persson, Karl Gunnar, and Paul Sharp (2015). An economic history of Europe. Cambridge University Press. .
- Pomeranz, Kenneth. The World That Trade Created: Society, Culture, And the World Economy, 1400 to the Present (3rd ed. 2012)
- Vaidya, Ashish, ed. Globalization: Encyclopedia of Trade, Labor, and Politics (2 vol 2005)
Спољашње везе
[уреди | уреди извор]- Guardian Datablog – World's Biggest Banks
- Banking, Banks, and Credit Unions from UCB Libraries GovPubs
- A Guide to the National Banking System Архивирано на сајту Wayback Machine (27. мај 2013) (PDF). Office of the Comptroller of the Currency (OCC), Washington, D.C. Provides an overview of the national banking system of the US, its regulation, and the OCC.
- eabh (The European Association for Banking and Financial History)
- Banking and Bankers at Encyclopedia.com